Deo trgovina naplaćuje plastične kese – Kruševljani se vraćaju cegerima?

U Kruševcu su uglavnom samo super marketi, koji su deo velikih trgovinskih lanaca, počeli da naplaćuju plastične kese. Male trgovine i lokalni lanci nisu se odvažili na takav korak. Podaci kompanije Delize Srbija, koja je medju prvima uvela naplatu plastičnih kesa, pokazuju da je njihova upotreba u Kruševcu smanjena za čak 75 odsto

– Otkako smo počeli sa naplatom kesa, prvo u Shop&Go prodavnicama, a onda i u Maksiju i u Tempu u celoj Srbiji, njihova upotreba smanjena je za više od 60 odsto, a u narednom periodu očekujemo da se taj trend nastavi. Zaposleni u našim Maksi supermarketima u Kruševcu nam svakodnevno prenose iskustva i pozitivne reakcije kupaca i kažu da je sve više onih koji u kupovinu dolaze sa cegerom. Kad posmatramo pojedinačno po gradovima, Kruševac je jedan od gradova u kom su kupci veoma pozitivno reagovali na ovu promenu i gde je smanjena upotreba plastičnih kesa za čak 75 odsto – navodi za GRAD Milica Popović, zadužena za odnose sa javnošću u kompaniji Delize Srbija.

U kompaniji DIS, koja je naplatu plastičnih kesa uvela pre desetak dana očekuju da ubuduće umesto dosadašnjih 2,2 do 2,4 miliona plastičnih kesa mesečno trošiti za milion manje. Kesa će koštati dva dinara, a DIS je odlučio da od svake prodate kese po dinar donira u humanitarne svrhe.

U Ministarstvu zaštite životne sredine navode da se, prema informacijama kojima oni raspolažu, čak 60 odsto manje kesa koristi samo zahvaljujući tome što se sada naplaćuju.

– Na kraju godine će se sumirati rezultati i efekti, a ako ne budu zadovoljavajući, resorno ministarstvo ne isključuje mogućnost da trajno zabrani upotrebu plastičnih kesa. Srbija će u pogledu životne sredine sve svoje zakone uskladiti sa EU zakonima i standardima u skladu sa rokovima i pregovorima sa EU – navode u tom ministarstvu.

Podaci pokazuju da u Srbiji više od dve milijarde plastičnih kesa godišnje završi na otpadu, odnosno da se u našoj zemlji prosečno dnevno potroši sedam kesa iz supermarketa po glavi stanovnika.

Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, kazao je za list GRAD da Srbija već šest godina ima Pravilnik o biorazgradivim kesama te da se najpre postavlja pitanje dosledne primene takvih propisa.

– Srbiji je potrebna ukupna Strategija upravljanja plastikom. Ne odnosi se to samo na kese već na sve što koristimo u domaćinstvu, od džakova za smeće, posuda za hranu, agrofolija, plastike u industriji, moramo imati odgovor šta sa tim proizvodom kada postane otpad – kazao je Mitrović.

Privredna komora Srbije, napomenuo je, zagovara sprovodjenje Strategije smanjenja upotrebe plastičnih kesa koja znači povećanje debljine tih kesa preko 15 mikrona kako bi se one mogle sakupiti, ponovo upotrebiti ili reciklirati.

– To je integrisani proces. Ne možete samo reći da ćete smanjiti upotrebu plastičnih kesa, a da ne podignete infrastrukturu komunalnog sektora, da se to može odložiti. To je ukupan proces, morate stvoriti alternativu stanovništvu. Trgovina se jeste odlučila na hrabar potez da naplaćuje kese, ali moramo da vidimo sada da li je povećana  upotreba džakova sa smeće, koji su tri puta teži od kese, jer se svaka takva kesa koristila za iznošenje smeća iz stanova i kuća. Prema našim podacima nije se smanjila potrošnja plastičnih materija, sada su to neki drugi oblici – objasnio je on.

Najavio je da će Privredna komora Srbije uskoro resornom Ministarstvu predstaviti Staregiju ukupnog upravljanja i gazdovanja plastičnim otpadom (plastika od kućne hemije, motornih ulja, pesticida).

J.B.