Bivši radnici HI „Župa“ u stečaju – najavili protest, traže zaostale plate

To što plate potražuju godinama te što će, prema trenutnom računu, uspeti da naplate svega desetak odsto, nateralo je bivše radnike Hemijske industrije „Župa“ u stečaju da se okupe i odluče da će izaći na ulicu, kako bi skrenuli pažnju na problem koji, kako su naveli, u Srbiji ima oko 22 hiljade rdanika

HI „Župa“ je krajem prošle godine za oko 2,5 miliona evra iz stečaja prodata kao pravno lice.

Prema podacima kojima raspolaže Incijalni odbor bivših radnika „Župe“ kojima se duguju zarade, stečajna masa je ukupno iznosila 4 miliona evra, polovina je otišla na namirivanje poverilaca prvog i drugog reda, dok je za treći isplatni red, u kome su i plate preostalo 2 miliona evra.

Problem je što poverioci iz tog reda, medju kojima su i pojedine banke, ukupno potažuju oko 20 miliona evra.

Oko 200 bivših radnika „Župe“ tim povodom okupilo se danas u Sali Doma sindikata, od nadležnih, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija, zatražili su da im u roku od 48 sati odgovore kako će biti namirene zaostale zarade, a odgovor će, kako je dogovoreno, saopštiti u četvrtak na protestu ispred Gradske uprave.

– Okupićemo se ispred Gradske uprave u četvrtak, ukoliko dobijemo odgovor, u šta sumnjam, tada ćemo ga objaviti, a ako odgovora ne bude protest je način da iskažemo nezadovoljstvo jer nas država već šest godina laže da ćemo dobiti zaostale plate – rekao je član Inicijalnog odbora bivših radnika „Župe“ u stečaju, kojima se duguju zarade, Srdjan Miletić, koji je svojevremeno bio predsednik fabričkog Samostalnog sindikata.

On je rekao da oko 400 bivših radnika potražuje plate od 2011. do 2015. godine te da u proseku svako potražuje po milion dinara, što je ukupno oko 3 miliona evra, dodavši da je to novac „koji su radnici Župe zaradili“ te da duguju sebi i svojim porodicama da taj problem reše.

„Župa“ je, podsetio je, bila medju prvim privatizovanim preduzećima u Srbiji, prodata je 2003. godine, kada je imala 1.366 radnika na, kako je naveo „veoma sumnjivi način, firmi koja je tada zapošljavala svega 4 radnika“, krajem 2005.

Agencija za privatizaciju je poništila privatizaciju, a od tada je fabrika pod patronatom države koja je 2015. godine, nakon uvodjenja stečaja imenovala i zastupnika kapitala.

Bivši radnici su, kako je kazala članica Inicijalnog odbora Biserka Rajić, nezadovoljni jer je, nakon prodaje fabrike i namirivanja prvog i drugog reda poverilaca za isplatu trećeg reda, kome pripadaju i zarade, ostalo oko 2 miliona evra, a ukupna potraživanja tih poverilaca su oko 20 miliona evra, što znači da će bivši radnici moći da naplate po desetak odsto.

Inicijalni odbor je, objasnila je, predložio nadležnim ministarstvima da država dug RTB Bora od 1,5 miliona dinara, koji on po UPPR-u narednih 8 godina u mesečnim ratama treba da uplaćuje „Župi“, odjednom uplati u stečajnu masu.

Pokrenuto je, dodala je, i pitanje bankarske garancije od 6,4 miliona evra za dobro izvršenje posla, koju je Komercijalna banka svojevremeno dala bivšem vlasniku HI „Župa“ pri privatizaciji, a predlog je da se od tog novca naplati oko 2 milionba evra, koje Komercijalna banaka potražuje od „Župe“.

– Izašli smo sa konkretnim predlozima, odgovor nam je stigao samo iz ministarstva privrede, ali nije nam jasno rečeno da li je nešto od predloženog moguće sprovesti – rekla je ona napomenuvši da sličan problem ima oko 22 hiljade radnika u Srbiji.