Bin komerc: „Uskoro rešenje za  neprijatne mirise, nema zagađenja vazduha“

Problem neprijatnih mirisa koji dolazi iz proizvodnje ksantata u preduzeću „Bin komerc“, a koji su tokom prethodnih nedelja uznemirili građane, trebalo bi da bude rešen do 15. novembra, kada bi trebalo da proradi postrojenje za apsorpciju neprijatnih mirisa. To je za krusevacgrad.rs rekao direktor kruševačkog ogranka preduzeća „Bin komerc“, koje posluje u delu nekadašnje HI „Župa“, Bojan Cvetković

– Sugrađani aposolutno nemaju razlog da brinu za svoje zdravlje i živote, neprijatni mirisi su prisutni, ali oni nisu opasni ni štetni. Već godinu i po dana radimo na tome da pronađemo odgovarajuće rešenje za te mirise koji dolaze iz naše proizvodnje ksantata. Tokom avgusta je u pogonu bilo probno postrojenje, sada završavamo montiranje novog postrojenja koje bi trebalo da proradi 15. novembra i očekujemo da nakon toga neće biti neprijatnih mirisa – rekao je Cvetković.

Bojan Cvetković, direktor kruševačkog ogranka preduzeća „Bin komerc“

Gradski Štab za vanredne situacije, koji je na jučerašnjoj redovnoj sednici razmatrao taj problem, zatražio je od preduzeća „Bin komec“ da upravo do 15. novembra  dostavi Izveštaj o završetku postrojenja za redukciju neprijatnih mirisa.

Cvetković je napomenuo da su rezultati svih analiza emisije štetnih gasova i otpadnih voda, koje je preduzeće po zakonu obavezno da radi, znatno ispod granice dozvoljenih vrednosti. 

– U pogonu za preradu tehnoloških otpadnih voda radimo tretiranje tih voda i merenje četiri puta godišnje, a emisiju štetnih gasova u atmosferu merimo dva puta godišnje. Zbog žalbi građana u poslednja dva, tri meseca imali smo i dodatna merenja. Bilo je dvadesetak različitih merenja koja su vršena u prisustvu više inspekcija, sva su bila daleko ispod graničnih vrednosti emisije, ni jedno nije pokazalo da imamo neki problem osim neprijatnih mirisa – rekao je on.

Jedan od izveštaja o emisiji štetnih gasova

Merenja, dodao je, vrše ustanove koje imaju akreditovane laboratorije, poput kruševačkog Zavoda za javno zdravlje, Zavoda za javno zdravlje Pomoravlje, Instituta Vatrogas iz Novog Sada, Anahema, a proveravaju se desetine parametara. 

Odgovarajući na pitanje o požaru koji se u pogonu ksantata desio 21. oktobra Cvetković je rekao da  preduzeće preduzima sve mere kako bi verovatnoću izbijanja požara svelo na ispod jedan odsto, navodeći da je reč o sprecifičnoj proizvodnji u kojoj se požari ponekad dešavaju. 

– Imamo svoju vatrogasnu brigadu, svoj vatrogasni kamion, uradjenu kompletnu protivpožarnu zaštitu, odnosno sve što je zakonom propisano za industriju. Tokom proteklih mesec i po dana imali smo više inspekcijskih nadzora i ni jedna inspekcija nije imala primedbu na opremu, opremanje i postupanje u proizvodnji – napomenuo je Cvetković.

Montiranje pogona za redukciju neprijatnih mirisa

Inače, nadležni u Gradskoj upravi Kruševac su, nakon brojnih poziva građana i reakcije medija, povodom neprijatnih mirisa u tom preduzeću prvi put reagovali krajem septembra kada je naloženo uklanjanje probnog postrojenja za obradu gasova te montiranje postrojenja po mašinskom projektu. U gradskoj inspekcijskoj službi su, nakon ponovnih žalbi građana početkom novembra, medijima dostavili pisani odgovor u kome je navedeno da je „gradska inspekcija za zaštitu životne sredine izvršila obilazak lokcije i 4. novembra dostavila obaveštenje Ministarstvu za zaštitu životne sredine, odnosno republičkoj inspekcije za zaštitu životne sredine, kako bi preduzela mere iz svoje nadležnosti“.

Pogon za proizvodnju ksantata

Inače, proizvodnja ksantata je u kruševačkoj HI „Župa“ obnovljena 2013. godine i tada se mesečno proizvodilo manje od 150 tona. Nakon prodaje tog dela „Župe“ firmi „Bin komerc“, početkom 2018. godine, proizvodnja je duplirana, odnosno iznosi 300 tona mesečno, odnosno izmedju tri i četiri hiljade tona ksantata godišnje. Inače, nekadašnja Hi „Župa“ je svojevremeno, osamdesetih godina prošlog veka, sa proizvodnjom od dvadeset hiljada tona godišnje bila najveći svetski proizvođač ksantata.

Ksantati, ili flotaciona sredstva, koriste se u rudnicima za izdvajanje obojenih metala iz iskopane rude. „Bin komerc“ u pogonu u Kruševcu radi i utakanje hlora te proizvodnju hipohlorita. 

J.B.