Berba jagoda završena, stručnjaci savetuju kako do uspešne proizvodnje

Berba jagoda je završena, iznose se poslednje gajbice iz jagodnjaka i sumiraju se rezultati. Stručnjaci navode da je ova godina, iako izazovna po mnogo čemu, jedna od boljih što se proizvodnje jagode tiče i objašnjavaju kako da proizvodnju tog voća učinite isplativom

– Početak proleća nije obećavao. Nakon tople zime imali smo „hladan“ start i pojavu mrazeva koji su u mnogim lokacijama doveli do oštećenja tek otvorenih cvetova na bokorima. Mnogi iskusni jagodari su u to vreme svoje jagodnjake zaštitili pokrivkom od agrotekstila i tako spasili prvi rod i po ko zna koji put dokazali da se ulaganje u nabavku kvalitetnog „agrila“ isplati za samo jednu mraznu sezonu. Zbog pojave veoma niskih temperatura tokom marta i jagoda koja se gajila u plastenicima morala je biti dodatno zaštićena agrotekstilom – navodi Momir Nedić, savetodavac u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Podseća da je upravo prolećno zahlađenje uticalo na kasnije cvetanje i kasnije sazrevanje plodova i nešto duži period berbe od uobičajenog. Kaže da je tokom maja i juna vreme bilo skoro idealno, sa kraćim kišnim intervalima i temperaturama koje su pogodovale razvoju jagode, što je doprinelo dobijanju većeg procenta plodova prvog kvaliteta koji je nesmetano mogao da izdrži put do probirljivog ruskog tržišta.

– Dobar kvalitet je uglavnom pratila i adekvatna cena koja se u proseku kretala oko 170 – 180 dinara za kilogram jagode izvoznog kvaliteta. Jagoda namenjena preardi, tj. jagoda u rinfuzu, prodavala se po ceni od 80 do100 dinara, u zavisnosti od toga da li se brala sa peteljkom ili bez nje. Naravno, prvi plodovi ovog voća iz plastenika plaćani su i 350 dinara, a cena ranih plodova se relativno dugo zadržala na nivou oko 300 dinara – sumira sezonu Nedić.

Imajući to u vidu, dodaje da nije iznenađujuće što se sve veći broj, naročito mladih poljoprivrednika odlučuje za ulaganje u uzgoj jagode u zaštićenom prostoru.

– Voćari koji se po prvi put upuštaju u taj posao naročitu pažnju moraju obratiti na dostupnost kvalitetne radne snage jer je samo za berbu plodova po jednom hektaru potrebno i do 1.500 radnih časova, odnosno treba računati na angažovanje velikog broja radnika do kojih je sve teže doći. Treba imati u vidu cena rada raste pa se ove godine dnevnica u berbi jagode kretala od 2.700 do 3.500 dinara – objašnjava on.

Napominje da je ove godine razliku u rezultatima proizvodnje pravilo korišćenje kvalitetnog sadnog materijala i pravovremena sadnja.

– Termin sadnje je naročito važan za tzv „frigo“ sadnice koje se moraju posaditi u optimalnom periodu, a to je od kraja jula do sredine avgusta. Kašnjenje u sadnji ovakve vrste sadnica može dovesti do slabije diferencijacije cvetnih pupoljaka pa čak i do potpunog izostanka roda u narednoj godini ukoliko se sa sadnjom previše zakasni. „Novajlije“ u ovom poslu moraju biti izuzetno oprezne i pre nego se upuste u ovaj izazov moraju se dobro informisati o svim bitnim detaljima. Informacije često mogu biti oprečne naročito ako dolaze sa raznih foruma, pa je preporuka da se mladi proizvođači obrate iskusnijim kolegama i stručnim osobama koje imaju iskustva u ovoj vrsti proizvodnje – savetuje Nedić.

J.B.