Beleška iz kampa za graditelje Moravskog koridora – Grad nadomak grada

Na obodu Kruševca, desno od dela tranzita koji vodi od Jasike ka Mrzenici, nikao je mali grad. Reč je o kampu za radnike koji u Kruševac stižu bukvalno sa skoro svih kontinenata kako bi učestvovali u gradnji Moravskog koridora. Šezdesetak objekata je već izgrađeno. U kampu trenutno živi više od 300 ljudi. Ukoliko korona graditeljima ne pokvari planove broj smeštenih u narednim mesecima bi trebalo da se duplira, dok bi pun kapactet od 1.410 ljudi trebalo da bude popunjen u momentu kada radovi na koridoru budu na vrhuncu

U objektima, prizemnim, jednospratnim i dvospratnim, smeštene su kancelarije poslodavca – JP “Koridori Srbije”, potom izvođača radova, američko – turskog konzorcijuma “Behtel – Enka”, laboratorija za ispitivanje materijala koji se koristi za autoput, te objekti neophodni za život: spavaonice, kuhinje sa kantinama, prostor za popodnevni odmor, sala sa bilijarom, stonim tenisom, televizorom, ambulanta… Kamp se svakodnevno menja, u međuvremenu je u određenim delovima nikla trava, posađeni su četinari, a ozelenjavanje će se nastaviti.

U kampu, koji se pravi od prošlog juna, a prve stanare primio ovog februara, će biti napravljeni tereni za mali fudbal, košarku, te za kriket, jer će većina radnika – stranaca stići iz Indije. Sobe su jednokrevetne, dvokrevetne i četvorokrevetne. Svaka ima klimu, grejanje, frižider…

– Trenutno u kampu živi 305 radnika, ali taj broj svakodnevno raste i tako će se nastaviti tokom narednih meseci. Svi zaposleni ovde imaju ručak, a oni koji žive u kampu imaju tri obroka. Postoji mogućnost da radnici koji to žele sami spremaju hranu, ukoliko imaju specifičnu ishranu. Imamo objekte za popodnevni odmor, gde zaposleni mogu da popiju čaj, kafu, gledaju TV, igraju igre – kaže za KruševacGrad menadžer kampa Turhan Kumbaraci (34) iz Severne Makedonije, koji je u Kruševcu već godinu i po.

Kruševljani su, prema njegovim rečima, veoma gostoprimljivi, što mu je posebno bilo važno za vreme karantina, tokom prošlog proleća jer je neposredno posle toga počela izgradnja kampa.

– Kruševac je prelep, zelen grad, sa prijatnim ljudima, što nam olakšava posao. Zbog korone retko idem kući, jednom mesečno. Ovde u kampu se sprovode sve protiv epidemijske mere, imali smo slučajeve razboljevanja, sve je rešavano u skladu sa propisima – objašnjava on.

U Kruševac je, inače, stigao kao već iskusni radnik konzorcijuma „Behtel – Enka“ kod koga je tokom prethodnih godina radio na dva velika projekta.

Sa tom kompanijom u naš grad su kao menadžeri odeljenja za ljudske resurse kompanija „Behtel“ i „Enka“ došli Don Riči iz Kanade i Adnan Turker iz Turske.

– Do februara sam bio u Beogradu. Od kada sam došao u Kruševac nekoliko puta sam video grad, sviđa mi se ovde, ima sve što je potrebno za život, ljudi su prijateljski nastrojeni. Srbija mi se dopada – kaže za naš portal Don Riči.

Adnan Turker je ovde sa porodicom, a njegova ćerka pohađa privatnu osnovnu školu u Jagodini.

– Pitao sam se kako će nas ljudi ovde prihvatiti, ali nije bilo razloga za brigu, svi su gostoprimljivi, prijateljski nastrojeni, gde god se pojavimo, u restoranu, prodavnici, kažu po neku reč na turskom, znaju iz serija. Srećni smo što smo ovde – priča Turker dodajući da njegova ćerka počinje da govori srpski, jer su već godinu i po ovde.

Turker i Riči zajednički rade na zapošljavanju kadrova potrebnih za Moravski koridor.

Trenutno je angažovano skoro hiljadu radnika, oko 650 domaćih i 340 stranih. Među domaćima većinu čine ljudi iz Kruševca i okoline, dok su među strancima najbrojniji Turci, koji imaju prethodno iskustvo rada na projektima tog konzorcijuma. Tu su, potom, radnici iz Makedonije, Albanije, ali ima i nekoliko zaposlenih na projektu koji dolaze sa Filipina i iz Malezije. Do sada je pristiglo njih dvadesetak iz Indije, odakle bi za rad na Moravskom koridoru trebalo da dođe najviše radnika.

Dosadašnje iskustvo menadžera za ljudske resure pokazuje da imaju veliki broj prijava za vozače, ali i nedostatak kvalifikovanih, odnosno radnika sa određenim veštinama.

– Potrebni su radnici, električari, majstori za betoniranje, za održavanje opreme, sva zanimanja za rad na gradilištu, vozači, operateri građevinskih mašina, geodeti, potom zanimanja sa višim kvalifikacijiama. Ponekad ljudi ne razumeju šta se tačno traži, imamo mnogo prijava za vozače, uglavnom misle da treba da voze kola, a nije tako. Imamo malo aplikacija od veštih, kvalifikovanih radnika, majstora, tehničara – precizira Riči.

Napominje da u okviru projekta postoji Odeljenje za odnose sa zajednicom, koje zajedno sa Odeljenjem za ljuske resurse nedeljno dostavlja mesnim zajednicama gradova i opština na trasi budućeg autoputa potrebne pozicije te formulare koje zainteresovani treba da popune. Takođe, jednom nedeljno predstavnici tog Odeljenja dolaze da uzmu popunjene prijave.

J.B.