Javno dobro, deda Živanova „briga“

Česma „Pčela“ u Šancu.

Izvorsku vodu sa javne česme u Šancu koja je prema svedočenju pojedinih meštana i lekovita, dnevno natoči više stotina ljudi. Za prijatan boravak pokraj ovog izvorišta, zadužen je Živan Tomić, potpukovnik u penziji. Iz ljubavi i bez nadoknade,ovaj devedesetojednogodišnjak već 13 godina uređuje ovaj prostor i dočekuje „goste“ sa osmehom i uz poziv da ponovo dođu

Živanov „radni dan“ počinje u prepodnevnim časovima i traje sve do zalaska sunca. Tako je svakog dana, bilo po suncu, kiši ili snegu…Na „posao“ dolazi biciklom natovarenim motikom, lopatom i ostalim alatom potrebnim za održavanje ovog prostora. Kad ogladni, „očas na svoja dva točka trkne do Kruševca ili Varvarina“, da kupi hranu. Ne zadržava se dugo jer, kako kaže, ljudi su navikli da ga vide pokraj česme.

– Dolaziću sve dok mi zdravlje dozvoljava. Nije mi teško da po čitav dan radim, posebno kada vidim koliko mnogo ljudi dolazi. Većina njih se ponovo vraća, sa mnogima  popričam, a neki su mi postali i prijatelji – kaže ovaj simpatičan starac koji je 2002. godine odlučio da se iz Beograda, gde je proveo svoj radni vek i deo penzionerskih dana, vrati u svoj rodni Šanac.

Supruga i sin su ostali u prestonici i posećuju ga povremeno, s tim da Živan nema namere da se vraća u Beograd. Kaže da je njegov život ovde, kraj vode „koja ga je ozdravila“.

– Mislim da ovoj vodi dugujem to što sam zdrav i izuzetno vitalan za svoje godine. Pijući je nekoliko godina, po više litara dnevno, izbacio sam kamen iz bubrega. Da nisam jedini, svedoči i priča žene iz Kukljina koja je na nagovor svog brata, đakona Tome koji je radio u Patrijaršiji SPC, počela da pije ovu vodu. Nakon što je vodu odneo na kontrolu u Beograd gde je potvrđeno da hemijski i bakteriloški ispravna, Toma je ubedio sestru da počne da je pije. Žena je tako izbegla operaciju, a na narednom kontrolnom pregledu, nakon što je utvrđeno da više nema kamen, lekari su se složili da nastavi da pije ovu vodu – kaže Živan.

Česma je, prema svedočenju ovog vremešnog čoveka, napravljena davne 1938. godine, materijal za njenu izgradnju je obezbedilo tadašnje Ministarstvo zdravlja Kraljevine Jugoslavije, a majstor je bio Stojan Vidić iz Šanca koji je u tom selu kasnije napravio još tri česme.

– Česma je izgrađena kulukom meštana koji su bili toliko vredni da im je majstor tada rekao da su vredni kao pčele. Otuda i njen današnji naziv – kaže Živan.

Dodaje da niko ne zna tačno kada se prvi put pojavila voda na izvorištu koje se nalazi stotinak metara iznad česme, a prema nekim saznanjima, voda podzemno dolazi iz Kragujevca. Da je zdrava za piće, potvrđuju analize koje radi ovdašnji Zavod za javno zdravlje.

– Analize pokazuju da je ova voda konstantno i bakteriloški i hemijski ispravna i da se može koristiti za piće i pripremanje hrane. Jedino nakon ubacivanja hlora u protočni bazen, dva do tri sata „dežuram“ pored česme i ne dozvoljavam ljudima da toče vodu, sve dok se ne razbistri – objašnjava deda Živan koji se tokom godina sprijateljio i sa zaposlenima u Zavodu koji, kako smo imali prilike da saznamo, za njega imaju samo reči hvale.

Živan kaže da se voda  ponekad zamuti i nakon većih padavina, ali da to veoma kratko traje. Dnevni protok je oko 90.000 kubika, temperatura vode ista je i leti i zimi, nikada ne mrzne, tako da se ovo izvorište može smatrati važnim alternativnim izvorom vodosnabdevanja u slučaju nestašice vode.

Prostor oko „Pčele“ uvek je besprekorno čist, a smeće koje se tokom dana nakupi, Živan odlaže u kontejner koji JKP svakodnevno prazni. Na tri kamena stola sa drvenim klupicama za odmor, uvek stoji sveže ubrano cveće, na samo nekoliko metara iznad izvorišta je voćnjak, a pokraj same česme je i mali ribnjak sa 20-tak ribica, napravljen u koritu predviđenom za pojenje stoke.

– Ujutru prvo počistim, nahranim ribice, pa tek onda radim sve ostalo. Dosta posla imam oko voćnjaka. Posadio sam 58 stublastih jabuka i 13 lešnika, da ljudi mogu da se posluže kad dođu. Da dodatno ulepšam prostor zasadio sam i ruže i tuje, a nedavno sam kupio i reflektor koji sam uz pomoć dobrih ljudi postavio iznad platoa, tako da sada nije problem da se po vodu dođe i noću – s ponosom ističe Toma, dodajući da oko česme ima dovoljno mesta za parkiranje, te da je i za vozila koja dolaze iz suprotnog pravca  obezbeđen manji parking.

Da među ljudima postoje i neljudi, pomalo ljutito konstatuje „čuvar“ ovog javnog dobra.

– Većina je korektna, ali ima i onih koji  bahato ponašaju. Bacaju smeće gde stignu, teško im da ubace u kontejner. Dešava se i da ukradu novac koji poneko ostavi pokraj česme. Ostavlja se po deset, dvadeset dinara i to je novac koji uvek iskoristim da kupim nešto što će ovde da treba. Šta da kažem, nedavno su mi ukrali i ribice iz bazena – kaže ovaj devedesetjednogodišnjak.

U trenucima predaha, deda Živan čita knjige i to bez naočara. Kod lekara je išao nedavno, čisto da proveri zdravlje. Osim da poseti zubara, ništa mu drugo nisu savetovali. On nama jeste. Da što više vremena provodimo u prirodi, da  nož i viljušku zamenimo kašikom, da se ne nerviramo bespotrebno, da volimo ljude…S obzirom na to kako u 91. godini izgleda i koliko radi, treba ga poslušati. Svakako i slediti njegov primer kako se treba odnositi prema javnim dobrima.

D.P.