Јавно добро, деда Живанова „брига“

Чесма „Пчела“ у Шанцу.

Изворску воду са јавне чесме у Шанцу која је према сведочењу појединих мештана и лековита, дневно наточи више стотина људи. За пријатан боравак покрај овог изворишта, задужен је Живан Томић, потпуковник у пензији. Из љубави и без надокнаде,овај деведесетоједногодишњак већ 13 година уређује овај простор и дочекује „госте“ са осмехом и уз позив да поново дођу

Живанов „радни дан“ почиње у преподневним часовима и траје све до заласка сунца. Тако је сваког дана, било по сунцу, киши или снегу…На „посао“ долази бициклом натовареним мотиком, лопатом и осталим алатом потребним за одржавање овог простора. Кад огладни, „очас на своја два точка тркне до Крушевца или Варварина“, да купи храну. Не задржава се дуго јер, како каже, људи су навикли да га виде покрај чесме.

– Долазићу све док ми здравље дозвољава. Није ми тешко да по читав дан радим, посебно када видим колико много људи долази. Већина њих се поново враћа, са многима  попричам, а неки су ми постали и пријатељи – каже овај симпатичан старац који је 2002. године одлучио да се из Београда, где је провео свој радни век и део пензионерских дана, врати у свој родни Шанац.

Супруга и син су остали у престоници и посећују га повремено, с тим да Живан нема намере да се враћа у Београд. Каже да је његов живот овде, крај воде „која га је оздравила“.

– Мислим да овој води дугујем то што сам здрав и изузетно виталан за своје године. Пијући је неколико година, по више литара дневно, избацио сам камен из бубрега. Да нисам једини, сведочи и прича жене из Кукљина која је на наговор свог брата, ђакона Томе који је радио у Патријаршији СПЦ, почела да пије ову воду. Након што је воду однео на контролу у Београд где је потврђено да хемијски и бактерилошки исправна, Тома је убедио сестру да почне да је пије. Жена је тако избегла операцију, а на наредном контролном прегледу, након што је утврђено да више нема камен, лекари су се сложили да настави да пије ову воду – каже Живан.

Чесма је, према сведочењу овог времешног човека, направљена давне 1938. године, материјал за њену изградњу је обезбедило тадашње Министарство здравља Краљевине Југославије, а мајстор је био Стојан Видић из Шанца који је у том селу касније направио још три чесме.

– Чесма је изграђена кулуком мештана који су били толико вредни да им је мајстор тада рекао да су вредни као пчеле. Отуда и њен данашњи назив – каже Живан.

Додаје да нико не зна тачно када се први пут појавила вода на изворишту које се налази стотинак метара изнад чесме, а према неким сазнањима, вода подземно долази из Крагујевца. Да је здрава за пиће, потврђују анализе које ради овдашњи Завод за јавно здравље.

– Анализе показују да је ова вода константно и бактерилошки и хемијски исправна и да се може користити за пиће и припремање хране. Једино након убацивања хлора у проточни базен, два до три сата „дежурам“ поред чесме и не дозвољавам људима да точе воду, све док се не разбистри – објашњава деда Живан који се током година спријатељио и са запосленима у Заводу који, како смо имали прилике да сазнамо, за њега имају само речи хвале.

Живан каже да се вода  понекад замути и након већих падавина, али да то веома кратко траје. Дневни проток је око 90.000 кубика, температура воде иста је и лети и зими, никада не мрзне, тако да се ово извориште може сматрати важним алтернативним извором водоснабдевања у случају несташице воде.

Простор око „Пчеле“ увек је беспрекорно чист, а смеће које се током дана накупи, Живан одлаже у контејнер који ЈКП свакодневно празни. На три камена стола са дрвеним клупицама за одмор, увек стоји свеже убрано цвеће, на само неколико метара изнад изворишта је воћњак, а покрај саме чесме је и мали рибњак са 20-так рибица, направљен у кориту предвиђеном за појење стоке.

– Ујутру прво почистим, нахраним рибице, па тек онда радим све остало. Доста посла имам око воћњака. Посадио сам 58 стубластих јабука и 13 лешника, да људи могу да се послуже кад дођу. Да додатно улепшам простор засадио сам и руже и тује, а недавно сам купио и рефлектор који сам уз помоћ добрих људи поставио изнад платоа, тако да сада није проблем да се по воду дође и ноћу – с поносом истиче Тома, додајући да око чесме има довољно места за паркирање, те да је и за возила која долазе из супротног правца  обезбеђен мањи паркинг.

Да међу људима постоје и нељуди, помало љутито констатује „чувар“ овог јавног добра.

– Већина је коректна, али има и оних који  бахато понашају. Бацају смеће где стигну, тешко им да убаце у контејнер. Дешава се и да украду новац који понеко остави покрај чесме. Оставља се по десет, двадесет динара и то је новац који увек искористим да купим нешто што ће овде да треба. Шта да кажем, недавно су ми украли и рибице из базена – каже овај деведесетједногодишњак.

У тренуцима предаха, деда Живан чита књиге и то без наочара. Код лекара је ишао недавно, чисто да провери здравље. Осим да посети зубара, ништа му друго нису саветовали. Он нама јесте. Да што више времена проводимо у природи, да  нож и виљушку заменимо кашиком, да се не нервирамо беспотребно, да волимо људе…С обзиром на то како у 91. години изгледа и колико ради, треба га послушати. Свакако и следити његов пример како се треба односити према јавним добрима.

Д.П.