Život posle radnog veka

Dani penzionerskog života često dolaze uz velike izazove. Iako su decenijama doprinosili društvu, i sa sobom nose višedecenijsko iskustvo i mudrost, niski iznosi penzija, starije često stavljaju u teške ekonomske položaje

Cene života kontinuirano rastu, a za penzionere, koji se suočavaju i sa zdravstvenim problemima, to je posebno opterećujuće. O tome kako da se lakše nose sa penzionerskim danima razgovarali smo sa psihologom iz Geronotološkog centra, dok su nam iz ovdašnje Filijale PIO Fonda objasnili kakve sve finansijske pogodnosti očekuju stariju populaciju od 1. oktobra.

Foto: Pixabay

Stižu veće penzije i penzionerske kartice
Primena Penzionerskih kartica će biti moguća od 1. oktobra 2023. godine, a njihovom upotrebom penzioneri će moći da ostvare brojne popuste i pogodnosti, da kupuju jeftinije ili da dobiju povoljnije usluge kod privrednih subjekata koji pokažu društvenu odgovornost i priključe se akciji.

– Osim dokazivanja statusa penzionera, što je omogućavala i prethodna kartica, penzionerske kartice nove generacije biće korišćene za nove pogodnosti i značajno će uticati na poboljšanje materijalnog statusa penzionera i korisnika ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.U ovaj projekat Fonda uključuje se šira društvena zajednica, pre svega Vlada Republike Srbije, lokalne samouprave, društveno odgovorni privredni subjekti i preduzetnici koji će obezbediti posebne popuste penzionerima koji pri plaćanju roba i usluga prilože Penzionersku karticu, kao i javna preduzeća, privredna društva i institucije koje će da obezbede mogućnost ostvarivanja benefita po osnovu popusta i poklona – kaže Dragana Bogdanović, direktor filijale PIO fonda Kruševac.

Pogodnosti koje će pre svega privreda, a onda i državne institucije omogućiti, biće jasno istaknute na sajtu Fonda, ali će i putem medija korisnici penzija biti upućeni gde će i na koji način moći da ih koriste. Svaki penzioner i korisnik ostalih prava iz PIO koji je zainteresovan za izdavanje Penzionerske kartice, može podneti prijavu preko sajta www.pio.rs, kao i u svim organizacionim jedinicama Fonda.

– Nažalost, još uvek su naši najstariji sugrađani na meti prevara, te još jednom apelujem da se prijavi svako ko se predstavi kao radnik Fonda PIO i traži podatke i potpise ovlašćenja od korisnika penzija – apelovala je Bogdanovićka.

Podsećamo, za nedelju dana sledi povećanje penzija od 5,5 odsto, a od 1. januara za 14,8 odsto, kako je ranije najavljeno. Pored povećanja penzija između 25. novembra i 5. decembra, penzionerima će biti isplaćena jednokratna pomoć od 20 hiljada dinara.
Inače, u Rasinskom okrugu živi 55087 penzionera, od čega 30392 u Kruševcu, a prosečna penzija iznosi 35720 dinara, što je dve hiljade manje od republičkog proseka, stoji u podacima PIO fonda dostavljenim našoj redakciji.

Reč stručnjaka: Penzija nije kraj
Penzionerski period života može biti ispunjen izazovima, ali uz podršku porodice, prijatelja i stručnjaka oni mogu pronaći načine da prevaziđu izazove i uživaju u zrelom dobu života –  smatra Slavica Živković, psiholog iz Gerontološkog centra.

– Živimo u brzo i burno vreme i sve manje ljudi ima vremena za svoje starije, zato je jako važno da svaki penzioner sačuva u sebi osećaj da je koristan i potreban društvu.
-Kada čovek ode u penziju, smanji se kontakt sa drugim ljudima, manja je radna angažovanost, i zato je važno da u toku radnog veka, osoba razvije i čuva hobi i interesovanje, kojim će nastaviti da se bavi i kada ode u penziju. Većina, period pre odlaska u penziju oseća euforiju, međutim, kada se odlazak u penziju desi, oni budu u šoku kada se suoče sa viškom slobodnog vremena i postavljaju pitanje: „Šta sad?“. Desi se da korisnik dođe i kaže da ne vidi smisao života. Tada mi razgovaramo sa njima, vraćamo motivaciju i interesovanja koji su im tokom života značili. Svi treba da osveste da i nakon penzije postoji život, i da može da bude kvalitetan – objašnjava Živkovićka.

Demencija i depresija nisu retkost u penzionerskim danima, a posebno je važno prepoznati ih na vreme.

– Stručnu pomoć uvek treba potražiti kada imate osećaj da se u vama nešto menja. U starosti se često sumiraju utisci, a postoje ljudi koji su pretrpeli teške gubitke, emotivne i materijalne, pa se dosta njih suočava sa depresijom. U zavisnosti od inteziteta simptoma leči se depresija, a ona se manifestuje padom voljno-nagonskih dinamizama. Javlja se poremećaj u spavanju, apetitu, interesovanjima, angažovanjima, postoji i problem sa socijalnim uključivanjem. Osoba se povlači u sebe i gubi interesovanje. Nakon izvršene procene donosi se odluka da li je potrebno uključiti i lečenje psihijatra, koji potom „uvodi“ adekvatnu farmakoterapiju. Penzioneri koji boluju od demencije, kad dođu u novo okruženje, kao što je Gerontološki, imaju promene u raspoloženju, pad koncentracije i problem sa pamćenjem. Tada je važno da ih upoznamo, umirimo i da im pružimo osećaj sigurnosti.

Svi korisnici Geronotološkog centra imaju obavezan psihoterapijski ili savetodavni rad, a redovno se uključuju svojim učešćem na predstvama i brojnim radionicama koje imaju za cilj očuvanje fine motorike.

– Organizuju se različite ativnosti, radionice izgrade dekupaža, vajanja i sl. Penzioneri vole druženje, šalu, toplu reč i prija im da budu okruženi ljudima koji će da im se posvete na bilo koji način. Takođe, za njih je važno da se vide efekti njihovog rada, da shvate da su aktivni i korisni. Dešava se da postoji otpor kod njih kada je u pitanju psihoterapija, starije su to generacije i još uvek se pomalo boje etiketiranja, ali mi ona što više pričamo sa njima, navodimo primere ljudi kojima smo pomogli, kako bismo im lakše prišli.

Prirodno je da mladi ljudi nemaju baš puno razumevanja za starije, ali je važno da ih ne zanemare.

– Važno je da se svi angažujemo što više, da im učinimo uslugu, a da se oni osećaju kao da su je oni učinili nama. Bitno je da imaju osećaj da su bitni, važni korisni, ne samo svojoj porodici već celoj zajednici. Treba se upoznati sa njihovim potrebama i interesovanjima, i uključiti ih u aktivnosti gde bi oni mogli da se osećaju ispunjeno i ostvareno. Jako je važno posećivati i razgovarati starije ljude. Članovi porodice, srodnici i prijatelji treba da se uključuju što više. Nekad je dovoljno otići u posetu i ispričati svoj dan, jer će se oni osećati bolje. Lepa reč svima prija. Stari ljudi vole da pričaju, ali im je jako bitno da ih neko stvarno sluša. Vole da se vrate u prošlost i da objasne kako je to nekad bila, da podele svoja iskustva, udele savet i osete se korisno, a mi svi, treba malo da zastanemo i da ih saslušamo – poručuje naša sagovornica.

Marija Janković