Zdravstveni sistem Srbije na 30. mestu u Evropi

Za bolje zdravstvo potrebni su nam savremeni propisi, e-servisi i veća transparentnost u
radu bolnica i zdravstvenih ustanova

Evropski zdravstveni potrošački indeks za 2015. rangirao je Srbiju na 30. mesto među 35 zdravstvenih sistema po kvalitetu i dostupnosti usluga za pacijente čime je zabeležen napredak od tri pozicije u odnosu na prethodno rangiranje, izjavio je profesor Arne Bjornberg, vodeći istraživač švedske kompanije Health Consumer Powerhouse, na premijernom predstavljanju EHCI izveštaja u Srbiji, u Domu Narodne skupštine.

Prezentaciji koju su organizovali Ekonomski kokus, NALED i Privredna komora Srbije – Grupacija veledrogerija, prisustvovali su narodni poslanici članovi Kokusa i parlamentarnog Odbora za zdravlje i porodicu, predstavnici privrede i lokalnih samouprava. Tom prilikom, Bjornberg je istakao da je napretku Srbije na EHCI listi najviše doprinelo smanjenje stope smrtnosti od udara, smanjenje broja abortusa i smrti novorođenčadi, kao i veća dostupnost lekara specijalista za pacijente bez uputa.

Ključne preporuke za Srbiju su da uvede elektronske servise u zdravstvo po uzoru na Makedoniju, kao i da propiše javno objavljivanje rezultata lečenja u svim bolnicima. Takođe, važna preporuka Bjornberga jeste povećanje marže od 12% koja otežava poslovanje apoteka i jedan je od razloga njihovog prekomernog zaduživanja koje je krajem godine dostiglo 2,4 milijarde dinara.

Najbolji rezultat Srbija je ostvarila je u kategoriji „Prava i obaveštenost pacijenata“.  Loše ocene dobijene su, između ostalog, za slabu prevenciju bolesti uzrokovanih pušenjem, krvnim pritiskom, operaciju katarakte, transplantaciju bubrega, brigu o starima i korupciju. Iza Srbije su ostali Bugarska, Rumunija, Albanija, Poljska i Crna Gora dok su uspešnije bile Slovenija (15), Hrvatska (16) i Makedonija (18).

Generalna ocena EHCI 2015 jeste da evropski zdravstveni sistemi napreduju uprkos starenju stanovništva, migrantskoj krizi, kao i strogim merama štednje. To je posebno značajno za Srbiju i lokalne samouprave koje su u 2015. za zdravstvo u proseku izdvajale svega 0,8% budžeta što je 10 puta manje u odnosu na EU, dok se zdravstvene ustanove na lokalu suočavaju sa rastućim dugovima koji su premašili iznos od 10 milijardi dinara što preti da ugrozi čitav zdravstveni sistem, snabdevenost lekovima na tržištu i kvalitet usluge koju dobijaju građani. Neophodno je uspostaviti sistem upravljanja i kontrole nad preuzetim finansijskim obavezama od strane zdravstvenih ustanova i njihovih osnivača odnosno lokalne samouprave.

Dolazak  profesora Bjornberga i prezentacija EHCI izveštaja poslanicima Narodne skupštine samo je jedna u nizu aktivnosti u okviru „Zdrave inicijative“ koju su u oktobru 2015. pokrenuli NALED i PKS u cilju unapređenja zakonskog okvira i rešavanja sistemskih problema u funkcionisanju i finansiranju zdravstvenog sistema Srbije.