Zaštitnik gradjana povodom betonskog zida oko romskog naselja

U Izveštaju Zaštitnika gradjana piše da je u slučaju postavljanja betonskog zida oko romskog naselja “Marko Orlović” bila (ne)jasna uloga lokalne samouprave, da nije bilo moguće nedvosmisleno utvrditi, ni nakon sprovedene kontrole, ko je inicirao ili doneo odluku da se postavi betonski zid, te da ni samo Ministarstvo nije sagledalo odluku o podizanju zida oko romskog naselja i sa aspekta inkluzije Roma, već samo u pogledu ispunjenosti tehničkih i zakonskih uslova za izvodjenje radova te je potrebno ili unapredjenje propisa ili unapredjenje rada nadležnih službi u ovoj oblasti

U posebnom Izveštaju u vezi sa podizanjem betonskog zida oko romskog naselja “Marko Orlović”  Zaštitnik gradjana naveo je da na osnovu prikupljenih podataka i dokumenata, nije moguće nesporno tvrditi da (ni)je namera podizanja ovog zida bezbednost gradjana i/ili zvučna izolacija, niti da se one mogu postići samo podizanjem baš ovakvog zida. Zakonska procedura, kako piše, jeste ispoštovana, ali ni pri pokretanju inicijative za podizanje zida, kao ni pri izradi projekta, ne postoji obaveza uvažavanja činjenice postojanja romskog naselja oko koga se zid podiže.  Da je to uvaženo moglo bi se sprečiti da podizanje zida bude namera lokalne samouprave da se romsko naselje „sakrije“, a da se odluka o njegovom podizanju oko romskog naselja obrazlaže brigom o gradjanima, bezbednošću ili zaštitom od buke.

Zaštitnik gradjana je, kako piše u Izveštaju, od Gradske uprave Kruševac tražio da dostavi informacije u vezi sa zidom, ali dostavljeni odgovor  je imao samo obaveštenje da se radi o državnom putu prvog reda, da je postupanje u konkretnoj stvari u nadležnosti Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno nije sadržao bilo kakve dodatne informacije o postupanju lokalne samouprave i o tome ko je doneo odluku da se naselje ogradi betonskim zidom, zbog čega su sva bitna i sporna pitanja ostala nerazjašnjena.

Tokom neposrednog razgovora, koji je, kako je navedeno, usledio, predstavnici Gradske uprave isticali su da od Gradske uprave nije bilo „formalnih“ inicijativa da se postavi zid, kao ni instrukcija o tome kakva vrsta zida će se postaviti. Sagovornici su bili veoma iznenadjeni kada im je predočen akt  koji je potpisao gradonačelnik, a kojim je odgovoreno na zahtev JP „Putevi Srbije“ i dostavljena kopija pisanih saglasnosti stanovnika „Marko Orlović“ za postavljanje zida .

U takvim okolnostima, sagovornici su obavešteni da je značajno ukazati da su se u medijima pojavile informacije o izgradnji tržnog centra preko puta romskog naselja, zbog čega je izražena sumnja da je motiv podizanja zida upravo izgradnja ovog komercijalnog kompleksa. Iz Gradske uprave delimično su i potvrdili ove navode,  odnosno da je na tom zemljištu, predvidjena gradnja stambene i komercijalne jedinice. Iako je Zaštitnik gradjana blagovremeno zatražio, sastanku nije prisustvovao predstavnik Direkcije za urbanizam i izgradnju. Predstavnici Gradske uprave tada su kazali da „betonski zid zajedno sa državnim putem i kružnim tokom čini celinu i da nije izgradjen kao samostalna gradjevina“, kao i da je izgradjen u okviru projekta revitalizacije saobraćajnice, da je to veoma frekventan državni put te da je funkcija betonskog zida pre svega zvučna izolacija, ali da ima i značajnu bezbednosnu ulogu.

U Izveštaju piše da je vrsta zaštitnog zida kakav je postavljen pored naselja “Marko Orlović“ novina, ne samo za Kruševac već i za Srbiju. Zaštitnik gradjana je u toku postupka pokušao da utvrdi zbog čega je zid postavljen samo duž romskog naselja ali i zašto je doneta odluka da se postavi betonski zid, a ne ograde kakve postoje na drugim državnim putevima, ukoliko je stvarno razlog njegovog podizanja zaštita od buke, kao i to koji su to parametri uzeti u obzir ako je namena zida bezbednost.

Prema informacijama dobijenim od JP „Putevi Srbije“ ovakav zaštitni zid je ovde prvi put u Srbiji postavljen, ali predstavnici tog preduzeća su istakli da nemaju saznanja zašto se kruševačka Direkcija za izgradnju opredelila za tu vrstu zaštitnog zida, ali da pretpostavljaju da je to zbog toga što je on dugotrajniji i manje podložan oštećenjima. Zaštitnih gradjana je, prema podacima prikupljenim u nadzoru nad radom „Puteva Srbija“ , utvrdio da je Direkcija pripremila projekat izgradnje zida i elektronski ga dostavila „Putevima Srbije“, kao nadležnom za održavanje državnih puteva prvog reda. Za podizanje zida izdata je Potvrda o prijemu tehničke dokumentacije od strane Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potvrda lokalne samouprave o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, saglasnost članova Mesnog odbora,  koju je pribavila lokalna samouprava, za koju inače ne postoji obaveza pribavljanja.  

Zaštitni zid je sastavni deo projekta o izgradnji kružnog toka, a na pitanje Zaštitnika gradjana da li je to redovna procedura prilikom izgradnje kružnih tokova u “Putevima Srbije” odgovoreno je da je podizanje zaštitnih zidova kao zaštite od buke novina koja se sprovodi u prethodnih godinu dana, te da je u pitanju zid radi zaštite od buke, ali i zbog bezbednosti samih stanovnika naselja.

U Izveštaju Zaštitnika je konstatovano da je Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prilikom overe tehničke dokumentacije, pre početka izvodjenja radova i u konkretnom slučaju, pre podizanja samog zida, nadležno da utvrdi samo da li je tehnička dokumentacija izradjena u skladu sa zakonom, tehničkim propisima i standardima, što je u ovom slučaju i učinjeno. Medjutim, Zakonom nije propisano da pokretanje inicijative i sam zahtev uz tehničku dokumentaciju, treba da  sadrži i podatak o tome da li se radi o zidu koji se podiže oko romskog naselja. Zaštitnik napominje da to Ministarstvo ima značajnu ulogu u sprovodjenju nove Strategijp.e za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Istakao je da je potpredsednica Vlade i ministarka tog ministarstva odredjena da u ime Vlade koordinira rad državnih organa, kao i organa jedinica lokalnih samouprava i javnih preduzeća u vezi sa unapredjenjem položaja Roma i Romkinja.

U Zaključku Izveštaja piše da pomenuto Ministarstvo treba da razmotri činjenice na osnovu kojih su nadležne službe Grada Kruševca pokrenule inicijativu o podizanju zid oko naselja „Marko Orlović“ i da na osnovu toga sagleda opravdanost njegove izgradnje.

Zaštitnik gradjana navodi da u postupku kontrole, nije utvrdio nezakonitost u radu organa uprave koji su bili predmet kontrole.

– Medjutim, sa puno osnova se može zaključiti da procedure omogućavaju donošenje odluke i podizanje zida čija je posledica getoizacija, odnosno da ne omogućavaju da se blagovremeno razotkriju skriveni razlozi za nepravilno postupanje nadležnih ili spreči ostvarivanje pravih razloga i namera – napominje Zaštitnik.

On predlaže da Ministarstvo reaguje tako što će ceo slučaj razmotriti i preduzeti mere da bi se  sprečila takva pojava u budućnosti, jer je, kako navodi, opravdan utisak da se radi o getoizaciji naselja „Marko Orlović“ zato što vrsta zida kojom je opasano naselje do sada nije postavljena nigde  u Srbiji te da na drugim lokacijama u Kruševcu, gde se nalaze kružni tokovi, nema postavljenih barijera.

Ovaj slučaj je, smatra Zaštitnik gradjana, na vreme skrenuo pažnju da je neophodno da Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture unapredi procedure overe tehničke dokumentacije, pre početka izvodjenja radova podizanja zida oko romskog naselja, sagledavajući činjenice iz konkretnog slučaja: (ne)jasnu ulogu lokalne samouprave u sprovodjenju ovog projekta, koju nije moguće nedvosmisleno razjasniti ni nakon sprovedenog postupka kontrole, (ne)mogućnost nedvosmislenog utvrdjenja, ni nakon faktičkog podizanja zida i sprovedene kontrole, ko je konkretno inicirao ili doneo odluku da se postavi betonski zid oko romskog naselja, da ni samo Ministarstvo nije sagledalo odluku o podizanju zida oko romskog naselja i sa aspekta inkluzije Roma, već samo u pogledu ispunjenosti tehničkih i zakonskih uslova za izvodjenje radova zbog čega je potrebno ili unapredjenje propisa ili unapredjenje rada nadležnih službi u ovoj oblasti.