Vredan prilog kulturnoj baštini kruševačkog kraja

Globoder i Globoderci u novoj knjizi Momčila Todosijevića

Nova knjiga Momčila R. Todosijevića „Globoder u privredi, nauci i kulturi“ predstavljena je prošle nedelje u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Globoderu. Autor knjige, profesor u penziji, koji i sa 82 godine života nastavlja istraživačku i publicističku delatnost, iskoristio je priliku da predstavi još dve knjige: „Životok“, zbirku pesama“ i „Trag u vremenu“, enciklopediju trsteničkog kraja, sve  u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije u okviru biblioteke „Hronika sela“.

Momčilo Todosijević

Napor Momčila Todosijevića da napiše i objavi monografiju „Globoder u privredi, nauci i kulturi“ u vreme kada knjige nisu ljubimci gazda projekata u kulturi, naročito lokalnih, opravdano se može nazvati poduhvatom. Publistička snaga profesora u penziji i njegova istraživačka upornost doveli su ga do Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, koja je u Todosijevićevom projektu videla važan prilog srpskoj, a posebno kruševačkoj i trsteničkoj kulturnoj baštini i odlučila da se prihvati uloge izdavača.

Autor je većinu stranica ove knjige uspeo da učini interesantnim publicističkim štivom i da „mlađim pokolenjima ostavi podatke o uspešnim Globodercima“. On podjednako snažno slika srpske oficire iz sela, lekare, doktore medicinskih nauka (dr Savu Popadića, na primer, koji je svoju svestranost pokazao i kao gradonačelnik Kruševca), sudije, farmere, odgajivače ovaca, inženjere, ekonomiste (među kojima je posebno zanimljiva jedinica o Miljku Šljiviću, koji za sebe kaže da je „pesnik, pčelar i poreznik“), vlasnike zanatskih preduzeća („Elteks“ Tomislava Miljkovića, paradigma malog preduzeća koje raste i stiče domaću i međunarodnu reputaciju u elektroindustriji, a danas zapošljava više od 60 radnika, ili priča o braći Jevtić, Nikoli i Vladimiru, koji upošljavaju po desetak radnika, proizvodeći drvenu ambalažu za poljoprivrednike Srbije, BiH, Bugarske i Italije), menadžere u privredi, ratare, povrtare (velebaštovan Srećko Mandžukić, koji proizvodi povrće na desetak hektara plodnih oranica), sveštenike, doktore nauka ( prof. dr Jasmina Knežević, koja posebno značajna dostignuća ostvaruje u biotehnologiji i istraživanju genotipa strnih žita), pintere i ugostitelje (domišljati Milomir Majdevac ima pintersku radnju za burad, kace i kade svekolikih dimenzija i istovremeno atraktivni ugostiteljski objekat pored državnog puta Kruševac – Kraljevo), kulturne poslenike, profesore, muzičke umetnike, novinare, pletare, automehaničare, sportiste (od kojih se ističe Nenad Šljivić, standardni prvotimac superligaša Napretka)…

O knjigama su govorili: Momir Bradić,  prof. dr Milan Nedeljković, Rade Stanković, Milija Stevanović i Božidar Adžić. Recenzenti knjige „Globoder“ su novinar Rade Stanković i publicista mr Slobodan Simonović

Autor kaže da je želeo da „mlađim naraštajima ostavi beleške koje će ih stimulisati da nastavljaju porodične tradicije“. Izvesno je da knjiga o Globoderu i Globodercima može biti od velike koristi naučnim radnicima koji se bave proučavanjem ruralne sredine, jer je njen autor u pojedinim jedinicama o ljudima i njihovim delima ima različite pristupe: publicistički, socijalno-antropološki, kulturološki, etnografski, a ponekad i novinarski… Globoder, nema sumnje, ima na desetine i desetine uspešnih pojedinaca, posebno u privredi, čija izuzetnost prkosi problemima današnjice i svedoči kako se može opstajati u kriznom vremenu druge decenije 21. veka. Zato knjiga Momčila Todosijevića zavređuje pažnju šire društvene zajednice, kulturnih stvaralaca i institucija kojima je očuvanje i negovanje kulturne baštine kruševačkog kraja i Srbije od prevashodnog značaja.

Rade Stanković