Veliki jubilej: 100 godina FK „Borac“ (1921-2021)

Ovog juna bivoljski FK „Borac“ puni 100 godina od svog osnivanja. Za Fudbalski Savez Srbije i grad kruševac, a najviše za Bivoljčane, popularne „Simitare“, veoma značajan je ovaj jubilej, jer bivoljski Borac, jedan je od najstarijih klubova u Srbiji. O njegovom razvojnom putu za KruševacGrad piše jedan od njegovih najvatrenijih poklonika i dugogodišnji saradnik naše medijske kuće, Dobrivoje Dobri Vukojević

Već daleke 1921. godine, na inicijativu ondašnjih entuzijasta iz Bivolja, kulturno – umetničko društvo „Svetlost“, osnovalo je sportsku sekciju za fudbal koja je nosila naziv FK „Svetlost“, mada su postojali i predlozi da klub nosi naziv BSK (Bivoljski sportski klub) ili „Baštovan“, što je asociralo na zanimanje većeg broja stanovništva.

Prvu kožnu loptu u to vreme, od sakupljenih priloga nabavio je i doneo u Bivolje Sava Janković, čuveni „Studenac“. Osnivači budućeg Borca bili su entuzijasti tog vremena: Branislav Kostić, Žika Mitić, Sava Janković i dr.

Na početku igrači su se okupljali i sami igrali na „divlje“. Loptu je uglavnom čuvao njen donosilac, a kako je vreme prolazilo, klub se takmičio i sa ostalim klubovima iz Kruševca i okoline, a najviše je igrao utakmice kao predigru ekipi „ Cara Lazara“. U početku nije postojala uprava, pa su se fudbaleri okupljali i birali kapitena.

Prvi predsednik izabran je 1925. godine. Bio je to Dobrosav Jovanović. Za sekretara je postavljen Milisav Stojanović, a blagajnici su bili Spasoje Stepić i Dobrivoje Vukojević. Sve do Drugog svetskog rata za Svetlost su igrali omladinci iz Bivolja, a opremu koju su tada imali igrači su sami održavali.

Postoji jedan broj zapisanih igrača iz vremene do II svetskog rata: Ljubiša Stanković, Sava Janković, Pera Mitić, Radoje Stamenković, Stanislav Veljković, Žika Rakić, Rade Lukić „Filka“, Dobri Kitanović, Lenda Milošević…

FK Svetlost nije imao svoj teren pa je korišćeno igralište pored „Monopola“, a mnogo puta i livada familije Stojana Vukojevića. Za vreme II svetskog rata, klub nije prestajao sa aktivnošću, a po njegovom završetku stari entuzijasti i novi mladi aktivirali su klub i odmah promenili naziv u FK Borac.

Od ulaska u opštinsku ligu do sopstvenog terena

Krajem četrdesetih godina Borac počinje takmičenje u opštinskoj ligi i ubrzo prelazi u viši rang. Igrači kao što su bili Dragomir Đorđević, Rade Mladenović, Žika Đorić („Glavonja“) i mnogi drugi (neka nam ne zamere što nisu spomenuti), uspeli su da ostvare plasman u regionalnu ligu, gde su ostvarivali zavidne rezultate. Tih godina su čak igrali sa gradskom ekipom „Napredak“.

50-ih godina uprava pravi prve korake ka plasmanu u Moravsko-šumadijsku ligu.

Uglavnom se igralo sa promenljivom srećom, ali je iz Borca izvestan broj mladih igrača prešao u Napredak. Pomenućemo neke od njih: Bora Nikolić „Pekar“, Ljuba Tomić „Tita“, Svetislav Mitić „Tisko“…

Na početku 60-ih godina, za predsednika upravnog odbora izabran je Dragomir Đorđević „Draža“, a sa njim su upravu sačinjavali Rade Mladenović, Rade Stajković „Vrndelj“, Miroljub Stanković i dr. Takođe u ovom periodu Borac je igrao Pomoravsko-šumadijsku ligu, a igrači koje pamtimo iz tog vremena su: Branislav Stepić „Zojla“,. Ratomir Stepić „Gemba“, Dragiša Jovanović „Gifte“, Branislav Nikolić „Čolka“ i mnogi drugi.

Krajem 60-ih godina uprava Borca donosi odluku da izgradi svoj teren, jer do tada se igralo na igralištu „14. oktobra“, „Obilićeva“ i Napretka, a mnogo često se treniralo na improvizovanom terenu na aerodromu.

Početkom 70-ih na desnoj obali Rasine napravljeno je igralište koje nosi naziv „Bela Boca“ po biljci – čičku bele boje. Na otvaranju igrališta, uz trubače i veliki broj prisutnih gledalaca, Borac je odigrao prvu utakmicu na SVOM terenu.

Turbulentne godine

Izgradnjom sopstvenog terena započinje zlatno vreme „Simitara“. Tada je klub bio finansijski obezbeđen jer je imao svoje prihode, a samim tim i plasman u Pomoravsko-šumadijskoj ligi gde se igralo sa klubovima iz Kraljeva, Čačka, Užica, Novog Pazara, Prijepolja, Kragujevca.

U takmičenju ove lige Borac je postizao veoma lepe i vredne rezultate što je moglo da se vidi iz prisustva ljubitelja fudbala, ne samo iz Bivolja već i iz grada i šire. Pomenućemo neke od igrača iz ovog perioda, a to su: Živorad Đokić, Mića Ivković, Miroslav Đorić, Miroslav Đokić, Tiodor Simić „Beli“, Tomislav Felbab, Zvonimir Đorđević, Slobodan Rajković „Dane“, Kenza Milosavljević i mnogi drugi.

Zatim dolazi period 80-ih godina, kada su se menjali upravni odbori i kada dolazi do uspona i padova Borca, pa se igralo od Opštinske do Pomoravske lige. Početak 90-ih dovodi do reorganizacije takmičenja pa je Borac svrstan u Pomoravsko-timočku zonu, gde je za period od ‘90. do 2010-ih najviše vremena igrao u zonskom takmičenju sa ekipama iz istočne Srbije i pomoravlja, kao što su klubovi iz Bora, Negotina, Zaječara, Paraćina, Ćuprije, Jagodine, Despotovca, Knjaževca i dr.

U međuvremenu je Borac reorganizacijom Srpske lige dobio mesto među srpskoligašima, gde se nije dugo zadržao, ali je krajem 2010. godine u takmičenju izborio plasman u Srpsku ligu, u nezapamćenom duelu sa ekipom Puhovca iz okoline Niša na stadionu Napretka, uz frenetično navijanje 4500 gledalaca. Proveli su Simitari 2 godine u ovoj ligi gde su u prvoj sezoni odigrali veoma dobro, a u drugoj je došlo do pada, najviše zbog nedostatka sredstava za takmičenje.

Rasina „progutala“ igralište, ali donela stadion

Ispadanje iz Srpske lige dovodi do vrtoglavog pada, pa se Borac našao u Gradskoj ligi, a da bude još gore potrudila se priroda kada je u proleće 2014. zbog velikih padavina došlo do izlivanja Rasine čiji su talasi skoro potpuno uništili igralište. Potom dolazi velika muka za upravu i igrače jer praktično nije postojao domaći teren, a utakmice su se odigravale na strani.

No, dolazi 2020. godina kada za Borac greje novo sunce i Fudbalski savez Grada Kruševca, na čelu sa Vladanom Gašićem, ostvaruje snove Simitara: izgrađen je novi velelepni stadion na istom mestu gde je bilo igralište „Bela Boca“. U sezoni 2019-2020. ekipa borca je uspela da se plasira na 2. mesto Gradske lige.

Upravni odbor, u sastavu Radoslav Komnenović, Živorad Purić, Miki Nikolić, Branimir Stanković i Zoran Nikolić, kuje planove da u jubilarnoj godini 2020-2021. klub ostvari plasman u viši rang takmičenja jer za to sada Bivoljčani imaju uslove.

Na kraju ove retrospektive napomenućemo i neka od imena koja su u kriznim i teškim vremenima sačuvala klub od gašenja. To su: Branimir Stanković, Dobrivoje Vukojević, pok. Sava Mitić, pok. Slavica Mladenović i drugi.
Da ne bi palo u zaborav i ostalo u sećanjima ljubitelja fudbala u Bivolju i šire, za vek postojanja, zakazana je mala proslava danas (26. jun), kada će na stadionu kraj Rasine biti odigrana revijalna utakmica, a u svečanoj sali MZ „Bivolje“ biće održana Svečana akademija.