UŽ “Peščanik”: Seminar o temi neplaćenog kućnog rada i brige o porodici

“Ekonomija nege i položaj žena”  naziv je dvodnevnog  treninga koji je u okviru projekta „Poslovi staranja –Neplaćeni, a važni“ , Udruženje žena „Peščanik“ organizovalo je za predstavnice/ke  institucija i nevladinog sektora

Neplaćeni kućni poslovi i briga o porodici samo su neki  od pokazatelja rodne nejednakosti kako u Srbiji tako i u svetu, a cilj treninga koji je Udruženje “Peščanik” organizovalo  u Kruševcu je da učesnici bolje razumeju šta su to neplaćeni poslovi, zašto je važno da im se posveti pažnja, kako da ih prepoznamo i da o njima  razmišljamo na drugačiji način, te kako da eventualno takvi poslovi postanu deo opštinskih budžeta i budu  plaćen

– Sam naziv projekta “Poslovi staranja: Neplaćeni a važni“ kaže šta je zapravo tema i na šta ćemo se fokusirati tokom narednih osam meseci, koliko projekat traje. Reč je poslovima poput održavanja higijene, ishrane, emotivne brige o starijima i mlađima, zdravstvene brige i sve ostalo što omogućava da jedna porodica fukcioniše, a što se „podrazumeva“ i što nije plaćeno– kaže Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena „Peščanik“, dodajući da je nedavno  objavljeno u medijima da kada bi kućni poslovi i briga o domaćinstvu i članovima porodice koje obavljaju žene imala ekonomsku vrednost, žene bi mesečno zarađivale oko 540 evra.

Da je tema neplaćenih poslova i  brige o drugima izuzetno značajna, te da ekonomija nege ima veliki uticaj i može da se izrazi novčano, a što mi ne radimo, kazala je trenerica Danica Todorov, nezavisna stručnjakinja u oblasti rodne ravnoparvnosti.

– Feministkinje i ekonomisti koji su prihvatili feministički pristup kažu da, kada bi žene stale i ne bi radile poslove koje sada rade, stala i ekonomija i društvo, jer se procenjuje da žene oko dve trećine svog rada ulažu upravo u neplaćeni rad, mnogo više nego muškarci.  Kroz ovakvu obuku, želimo da osvestimo problem i podstaknemo donosioce odluka da uvide koliko je ekonomija staranja važan faktor i koliko je zapravo doprinos žena veliki. Kada mi ne bismo kuvale, čistile, prale, brinule se o deci, starijima i osobama sa invaliditetom, neko bi to morao da radi, a sada to žene rade besplatno– rekla je Todorov.

Uz napomenu da je reč o poslovima koji evidentno doprinose dobrobiti zajednice, Todorov je kazala da žene većinu pomenutih  poslova radi iz ljubavi, osećanja lojalnosti i zajedništva, ali da je cilj da se taj rad prepozna, da se vrednuje na drugačiji način , te da se u jednom trenutku izrazi i kroz ekonomiju. 

Todorov je istakla i to da su upravo neplaćeni poslovi razlog za nedovoljnu aktivnost žena na tržištu rada, u odnosu na muškarce. Žene su, kako je kazala,  manje aktivne u traženju posla upravo zato što su opterećene tim neplaćenim poslovima, a nekada zbog toga što puno rade kod kuće i ne traže posao van kuće.

– Cilj nam je da se prepoznaju  potrebe onih koji to rade i da im se omogući podrška kroz različite usluge u zajednici,  čime bi se te žene oslobodile i mogle da potraže poslove koji su plaćeni. Između ostalog, trebalo bi da ima dovoljno vrtića koji će raditi koliko je potrebno zbog  žena koje rade popodne, te da budu dostupne  i usluge pomoći u kući, poput kućne nege, kako bi se žene oslobodile tog tereta i mogle da rade poslove koji su plaćeni. To ne bi bila potrošnja, jer bi one na tim poslovima uplaćivale doprinose od kojih bi mogle da se finansiraju pomenute usluge- kazala je Todorov.

Inače, istraživanja pokazuju da žene u Srbiji, bez obzira da li su zaposlene i bez obzira na obrazovanje, u obavljanju kućnih poslova provedu 4,5 sata nedeljno ili duplo više nego muškarci, koji na kućne poslove troše oko 2 sata nedeljno.

Projekat  Udruženja žena Peščanik “Poslovi staranja: Neplaćeni, a važni”, podržala je Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost. Njegova realizacija počela je u junu i trajaće  do marta 2021. godine.

Ravnopravno učešće žena i muškaraca u takozvanoj ekonomiji nege ili staranja, jedan je od ciljeva Nacionalne strategije za unapređenje položaja žena u Srbiji, 2016-2020. Istovremeno, to je i značajna tema u okviru pregovaračkog poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, u procesu Evropskih intergacija u zemljama Zapadnog Balkana.

D.P