Upoznavanje sa delom Jovana Bjelića

U okviru izložbe „60 dela iz zbirke Umetničke galerije“ Kruševljani su se upoznali sa stvaralaštvom slikara Jovana Bjelića. O njegovoj slici „ Motiv iz Bosne “,  jednoj od 60 izloženih i jednoj od najranije pribavljenih, govorila je Teodora Anđelković , doktorand na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

-Jovan Bjelić je jedan od najznačajnijih slikara i za sobom je ostavio dve hiljade likovnih dela. Imao je jako raskošan slikarski opus, stalno je eksperimentisao, istraživao nove likovne jezike, dosta se usavršavao, a kada se vratio sa svih svoji usavršavanja shvatio je da je sazreo kao slikar i jako je bio ponosan na to što može da slika na tradicionalan način –kaže Teodora Anđelković.

Sa Bjelićevim stavom da likovni izraz svako treba da nađe u sebi i na svom podneblju, likovni kritičari su se složili. Podneblje na kom je on pronašao sebe bila je njegova rodna Bosna.

-Svoje učenike je podsticao da svoj likovni izraz nađu u sebi i da ne zavise previše od teorija i metoda kojima ih uče akademije – ističe Anđelkovićka.

Tridesetih Jugoslavija se predstavljala na svetskim izložbama, a u modi su bili pejzaži.

-Šumanović je slikao Srem, Dobrović Dalmaciju, Lubarda Crnu Goru, a Bijelić Bosnu. Međutim, ono što njega u tom trenutku izvaja od ostalih slikara je veliki lični poriv za Bosnom i hronična emotivna veza sa tim predelom i to se i vidi na njegovim slikama-objašnjava ova mlada istoričarka umetnosti.

Pejzaže je u početku radio u bogatim paletama čiste boje, a kasnije je paletu sveo na nekoliko zemljanih tonova.

-U to vreme nastala je serija njegovih „tamnijih“ slika sa motivima iz Bosne, na kojim se vide jaki i brzi pokreti četkom, a jedna od njih je i ova koja je pred nama. Zanimljivo je što je sve slike radio van Bosne, jer je osećanje pejzaža stvorio u sebi. Na slici je autentična Bosna, ali lišena realne topografije, jer on nije slikao na licu mesta u kontaktu sa tim predelom, već je tu sliku prizivao iz svojih sećanja – navodi Anđelkovićka.

Jednom prilikom Bjelić je rekao: „Znam osećam svim svojim bićem da me moja Bosna čeka. To je bila moja čežnja, život u bogatom pejzažu koji se menja četiri puta godišnje i koji je obećana zemlja za slikara“.

Prisutnima se obratila i muzejska savetnica, Biljana Grković, i podsetila da je izbor simboličkih 60 dela 60 umetnika iz zbirke Umetničke galerije, zasnovan na hronološkom nizu i da prati načine i uslove u kojima je zbirka nastajala od 1962. godine, od kada je osnovana Umetnička galerija.

U okviru ove izložbe, prošlog meseca, predstavljena je slika “Starac” Marka Čelebonovića, a 16. avgusta, sugrađani će moći da saznaju više i o slikama koje pripadaju “krugu starog Kruševca”.

– Naše mlade saradnice su se potrudile da u letnje vreme napravimo ovaj program. Drago nam je da, osim što predstavljamo izložbu, predstavljamo mlade stručnjake.  Imaćemo još jedno ovakvo vođenje sledećeg utorka, gde će koleginica Milica Rožman upoznati prisutne sa slikama koje pripadaju krugu “starog Kruševaca”- najavila je Grkovićka.

M. Stanković

Jedan od najznačajnijih slikara Jugoslavije

Jovan Bijelić (Kolunić kod Bosanskog Petrovca,1886 – Beograd, 12. mart 1964) je bio srpski slikar, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu kod J. K. Janevskog, a zatim u Krakovu. Boravio je u Parizu i u Pragu. Od 1919. je živeo u Beogradu, gde je bio scenograf, a potom i šef slikarske radionice Narodnog pozorišta. Jedan je od osnivača i pripadnik slikarskih grupa „Oblik“, „Samostalni“ i „Nezavisni“. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti bio je od 1963. Prvu samostalnu izložbu imao je u Sarajevu, a drugu u Zagrebu. Izlagao je i u Beogradu, Ljubljani i Bihaću. Njegova dela nalaze se u više muzeja i galerija. Dobitnik je velikog broja slikarskih nagrada.