Udruženom reakcijom protiv trgovine ljudima

U cilju unapređenja međusektorske saradnje u prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima, kao i zaštiti žrtava na teritoriji Rasinskog okruga, u kruševačkom Centru za socijalni rad organizovan je okrugli sto pod nazivom “Udruženom reakcijom protiv trgovine ljudima” Skup  je organizovan u okviru projekta ReACT NOW ( Reaguj protiv trgovine ljudima) koji finansira Evropska unija, a sprovodi ga Udruženje “Okular” u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima Beograd, organizacijom “Astra” i kruševačkim Centrom za socijalni rad 

Okrugli sto u Kruševcu  treći je po redu koji se organizuje na području Rasinskog okruga, posle Ćićevca i Varvarina, a gde su  predstavnici nadležnih insitutucija i organizacija, razmenili iskustva o tome da li se i koliko često  trgovina ljudima prepoznaje kao krivično delo.

– Naše  iskustvo govori da još uvek nema dovoljno prepoznavanja  da se radi o žrtvi trgovine ljudima, tako da se mnogi slučajevi ne tretiraju na adekvatan način ili se tretiraju kao neko drugo krivično delo. Ovde smo da razmenimo iskustva i ujednačimo kriterijume o tome kao prepoznati i utvrditi da je neko žrtva trgovine ljudima, da utvrdimo koje su to dobre prakse kada je u pitanju ova tema, koje su to prepreke i izazovi na koje nailazimo i šta možemo da uradimo kako bi ih prevazišli i zaštitili žrtve – kazala je Suzana Gajić Jovanović iz ćićevačkog Udruženja “Okular”, dodajući da se žrtve trgovine ljudima  za pomoć i podršku najpre obraćaju policiji koja je i dužna da reaguje i osigura im bezbednost , a da su Centar  za socijalni rad i Centar za zaštitu trgovine ljudima u obavezi da sprovedu postupak identifikacije, te da žrtvi , u zavisnosti od situacije, pruže  materijalnu podršku, podršku posredovanja u obezbeđivanju zdravstvenih usluga, u zapošljavanju , obezbeđivanju psihoterapijske pomoći, zastupanju pred sudom… 

A da i onda kada se trgovina ljudima prepozna kao  krivično delo, uglavnom ne postoje mehanizmi da se uđe u sudski proces, naveli  su učesnici skupa.

– Pored nedostatka dokaza, problem je i to što žrtve nisu spremne da svedoče, pre svega iz straha za svoju i bezebednost svojih porodica . U poslednje dve  godina, od osam prepoznatih slučajeva trgovine ljudima na teritoriji grada Kruševca , nijedan nije procesuiran zbog nedostatka dokaza –  rekli su predstavnici institucija, navodeći i to da ima  slučajeva i kada se ovo krivično delo prepoznaje samo kao prekršaj, iz Zakona o javnom redu i miru.

Marija Vukašinović  iz organizacije “Astra” kazala je da je Srbija zemlja porekla, tranzita i destinacije trgovine ljudima, te da to znači da se pored  interne trgovine , srpski državljani odvode i u neke druge zemlje gde se eskploatišu.

Prema njenim rečima, žene su najčešće izložene seksualnoj eksploataciji, dok su muškarci uglavnom žrtve radne eksploatacije. 

– Pored seksualne i radne, prisutni su i drugi oblici eksploatacije žrtava trgovine ljudima. To je prinuda na vršenje krivičnih dela, na pljačkanje ili bilo koji drugi vid krivičnih dela za koja se najčešće koriste deca mlađa od 14 godina koja krivično ne mogu biti odgovorna – istakla je Vukašinović, dodajući da je zabrinjavajuća činjenica da u ukupnom udelu trgovine ljudima deca čine 50 odsto, te da je starosna granica sa nekada 17 do 18 godina, sada pomerena na 11 i 12 godina.

Predstavnica “ Astre” navela je da ova organizacija već dve decenije  žrvama trgovine ljudima pruža različite vrste pomoći – savetodavnu, psihološku, medicinsku, podršku u reintegraciji i resocijalizaciji, posredovanje u ostvarivanju nekih osnovnih prava, te ekonomsko osnaživanje. 

– Pružamo različite vrste pomoći, jer su u lancu trgovine ljudima žrtve  zavisne, kontroliše se svaki njihov potez, pokret, nemaju slobodu kretanja , odlučivanja …Onda kada izađu iz lanca trgovine ljudima, čeka nas dug proces oporavka gde žrtva treba da povrati kontrolu nam svojim životom, što je vrlo zahtevan posao– kazala je Vukašinović.

Inače, tokom poslednjih šest godina u Srbiji je zvanično identifikovano 418 žrtava trgovine ljudima, 250 žena i 168 muškaraca. Od ukupnog broja žrtava trgovine ljudima 270 je punoletnih i 148 je maloletnih osoba. Najzastupljenija je seksualna eksploatacija gde je identifikovano 160 žrtava , potom radna  kojoj je bilo izloženo 146 lica. Od ostalih oblika trgovine ljudima, beleži se 29 prinudnih brakova, četiri nelegalna usvojenja, 41 prosjačenje, 11 prinuda na vršenje krivičnih dela i 25 višestrukih eksploatacija.

Najčešće zablude o trgovini ljudima su da su žrtve u Srbiji uglavnom strani državljani, da je žrtva svesna da je žrtva, da se trgovina ljudima dešava samo u romskoj populaciji, da samo tragovi nasilja potvrđuju da je neko žrtva trgovine ljudima,  da žrtva najčešće bude oteta pa zarobljena, te da maloletna osoba koja pristane na eksploataciju nije žrtva trgovine ljudima

D.P