Udruženje žena Peščanik: „Jedna osnažena žena utiče na celo selo“

Udruženje žena „Peščanik“ u saradnji sa ženskim grupama, članicama Mreže žena Rasinskog okruga, uz podršku UN Women Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena sprovelo je jednogodišnji projekat „Žene na selu (koje) traže svoja prava – Podržimo ih“

Cilj projekta je osnaživanje žena u seoskim sredinama da prepoznaju nasilje i zatraže pomoć, ako su same izložene nasilju ili ako je nasilju izložena žena iz njihove okoline. Radionice su održane u 12 sela, a svako je dobilo svoju „ženu od poverenja“.

– Naše iskustvo rada sa seoskim ženama govori da one ne prepoznaju uvek nasilje prema ženama. Sve su žene vaspitane na sličan način, jedino što su u seoskim sredinama izraženiji stereotipi, pa se onda smatra da žena mora da pretrpi neki šamar ili komentar zarad mira u kući, dece i slično. Često se takve situacije ne prepoznaju kao nasilje, a žene trpe zato što dobijaju poruke kao što su: „sama si ga birala“ , „niko ti nije kriv“, „i tvoja majka je trpela“. Takođe, žene sa sela su udaljene od centara informacija, ne znaju za SOS telefonske brojeve, kome da se jave, ili šta da kažu kad pozovu. . Žene u gradu imaju više mogućnosti da čuju i saznaju o nasilju nad ženama. Naravno, ima dosta obrazovanih žena na selu, ali ima i onih koje žive u zabačenim selima, koje ne znaju da koriste kompjuter i koje fizički moraju da dođu da bi nešto prijavile, a to je bilo jako teško, u periodu korone posebno – kaže Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena „Peščanik“.

Čak i kada prepoznaju nasilje, žene se snebivaju, misle da će tako obrukati muža i familuju, pa se zato ustručavaju.

– Žene sa sela manje se obraćaju za podršku, pa je zato i ideja bila da se sretnemo sa njima i da razgovaramo o tome kako one žive i kako mi, kao grupa koja se bavi ženskim pravima, možemo da ih inspirišemo, podstaknemo da više razmišljaju o svom životu, životu svojih ćerki, prijateljica i kako da reaguju ako im se dogodi nasilje. Zanimalo nas je kako one vide ove probleme, kako vide svoj život i gde je mesto za društveni aktivizam u sredinama u kojima žive. Zato smo napravile ovaj projekat – navodi naša sagovornica.

U 12 seoskih naselja u okolini Kruševca, održano je 12 radionica, a učestvovalo je oko 130 žena. Radionicama su prisustvovale i žene iz policije.

– Tokom radionica objašnjavale smo šta je nasilje nad ženama, koje su vrste nasilja, šta su ženske grupe, SOS telefoni, koju vrstu pomoći mogu da očekuju od nas, kako one same mogu da podrže jedna drugu… Pitale smo ih da li postoji neka mogućnost da one budu aktivne, šta one vide kao probleme u svom životu uopšte – dodaje ona.

Nakon ovih radionica održano je i pet pratećih radionica, koje su žene iz ovih sela samostalno organizovale, a iz svakog sela odabrana je po jedna, kao „žena od poverenja“ kojoj se ostale mogu javiti za pomoć u slučaju nasilja.

– Žene su se organizovale i sastale i dogovarale se kako mogu da se viđaju nezavisno od nas i da zajedno rade i sarađuju. Na kraju smo napravile i trening za 12 žena iz svakog sela, koje su nam pomogle da organizujemo radionice. Ove žene su na taj način postale „žene od poverenja“ „ili žene za vezu za problem nasilja prema ženama“, tako da druge žene koje to znaju mogu njima da se obrate. Žena od poverenja, može da pomogne tako što pozove određenu instituciju, ili prati ženu koja je doživela nasilje do odgovarajuće institucije, ako je potrebno.

„Žene od poverenja“ smo snabdele materijalom, lecima, brošurama, koje mogu da dele dalje – objašnjava ona.

Žene sa sela su bile oduševljene radionicama, na njima su puno naučile, stekle nove prijateljice i osnažile se da prijave nasilje, zatraže pomoć i malo više brinu o svojoj bezbednosti.

– Nisu sve žene sa sela iste, ali mnoge ne stižu da se posvete sebi i svaka prilika da izađu iz kuće, da se druže sa drugim ženama, za njih mnogo znači. Prvo, što su izašle iz kuće i što su „gospodarice svog vremena“, drugo, važno im je bilo da čuju druge žene i da znaju da to što se dešava, ne dešava se samo njima. Zatim, žene treba da budu solidarne i da se drže zajedno i da mogu jedna drugoj da pomognu. Kada smo pitale radioničarke zašto je ovaj projekat važan za seoske žene, zašto za njih kao radioničarke, a zašto za zajednicu, jedna je napisala: „Jedna osnažena žena utiče na celo selo“, što mi se posebno dopalo – ističe ona.

Radionice su bile korisne i ženama iz „Peščanika“.

– Puno smo naučile od žena na selu, od toga kako žive, koje su im brige, koji strahovi, kako mogu to da prevaziđu, do toga koji su im prioriteti. Sve to ne možemo znati ako ne razgovaramo sa njima. Feministkinja Glorija Stajnem, je rekla da su žene ženama najbolji uxbenici, jer žena nema u istoriji. Postoji samo „history“ ne „herstory“. To znači da žene najbolje uče jedne od drugih, jer znanje o ženama potiče iz ženskog iskustva, pošto nije zabeleženo. Na nama, koje se bavimo ženskim pravima, je da ta ženska iskustva beležimo i da pravimo „herstory“ – zaključuje Jakovljevićka.

M. Stanković