Udruženje „Osmeh na dlanu“ obeležilo Dan osoba sa Daunovim sindromom

Kruševačko Udruženje “ Osmeh na dlanu“, koje između ostalih okuplja osobe sa Daunovim sindromom, obeležilo je Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, 21. mart.

–Taj dan smo obeležili zajedničkim izletom u manastire Lešje, Ravanicu i Sisevac iz 14.veka, gde smo išli 19. marta,  a 21. marta naša četiri člana su, na poziv Daun saveza Srbije i zrenjaninske kompanije „Dijamant“ učestvovali na likovnoj radionici u Beogradu u kafiću „Zvuci srca“. U tom kafiću rade osobe sa invaliditetom, među kojima su osobe sa Daunovim sindromom, a sve se odvija uz podršku humanitarne organizacije “Dečije srce“ iz Beograda  – navodi zamenica predsednika Udruženja „Osmeh na dlanu“, Svetlana Ivanović.

Manifestaciji je prisustvovala ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja Darija Kisić Tepavčević  koja je sa mladima iz Kruševca, Zaječara, Beograda razgovarala, a oni su slikali, recitovali, glumili, pevali.

–Želimo da svaki dan bude 21.mart, jedan običan dan, kada će naši mladi sa Daunovim sindromom, naša deca, deca sunca, deca suncokreti, kako ih zovu, živeti jedan običan život sa viškom hromozoma bez odvajanja, diskriminacije, obeležavanja. Samo jedan običan život u kome će taj jedan višak hromozoma svima pružati puno ljubavi – poručuje Ivanovićka.

Ona podseća da tridesetak članova i Kruševac već jedanaest godina rade na poboljšanju i unapređenju položaja dece i mladih sa smetnjama u razvoju, trudeći se da pomognu u obezbeđivanju kvalitetnijeg života, ekonomske stabilnost njihovih porodica kroz razne edukacije i radionice.

Udruženje okuplja 30 članova među kojima je polovina sa Daunovim sindromom, najstariji član ima 43, a najmlađi tri godine.

Potpredsednica Udruženja podseća da osobe sa Daunovim sindromom ne traže lek, već žele da budu prihvaćene, da budu osobe koje imaju svoje ime, koje se školuju, zapošljavaju. druže, idu u kafić i pozorište sa drugarima, citirajući tekst koji u mjuziklu „Zemlja čuda“, koji izgovara Aksentije, mladić sa Daunovim sindromom, koji sedi sam na klupi u parku i niko ne želi da se druži sa njim:

„….Njima ne treba sažaljenje već samo malo pažnje, ljubavi, osmeh, prijateljska ruka i po neki nežan zagrljaj….“

–Njihova želja kao i želja nas roditelja je da se ovo promeni jer oni imaju više sličnosti nego različitosti od svojih drugara – ističe Ivanovićka.

J.B.

Foto: Udruženje „Osmeh na dlanu“