U vremenu starog Kruševca: Vasilije Protić, karijerni diplomata

Ovu biografiju zapisao je u svom dnevniku Vasilijev rođeni brat dr Tihomir Protić:
Vasilije je rođen 15. marta 1892. godine u Kruševcu, kao četvrto dete sveštenika Ljubodraga. Dva razreda osnovne škole završio je u selu Kaoniku kod Kruševca, dok je otac Ljubodrag bio tamo sveštenik. Pošto je Ljubodrag postavljen za sveštenika u Kruševcu, Vasilije je u ovom gradu završio treći i četvrti razred osnovne škole, a potom šest razreda gimnazije. Sedmi i osmi razred i veliku maturu završio je u Nišu jer je Kruševac dobio punu osmogodišnju gimnaziju tek 1908. godine. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1912. godine. Zatim je dobio stipendiju

Ministarstva finansija Kraljevine Srbije i upućen je u Berlin da bi tamo studirao pravne, ekonomske i političke nauke. Kad je bio na drugoj godini studija, Austrougarska je objavila rat Srbiji jula 1914. godine i Vasilije je bio prinuđen da napusti Berlin, da se preko Rumunije vrati u Beograd.

Zatim je pozvan u Skoplje u đačku četu, gde je 2. novembra 1914. u stroju pred komandantom đačkog bataljona (od šest četa) pukovnikom Dušanom Glišićem, položio zakletvu. Kasnije, naših 1300 studenata i đaka proizvedeno je za kaplare, a 3. novembra 1914. godine pošli su iz Skoplja na front da bi popunili proređene redove starešinskog kadra, bez iskustva u ratovanju, ali puni patriotizma i želje da se brani napadnuta domovina. Iz Skoplja zakićeni ruzmarinima, ukrcali su se u voz, teretne vagone, i kreću na front. Dobijaju fišeklije sa 150 metaka. Od Skoplja voz juri punom brzinom. Svi su već našli mesta po vagonima. Neki pevaju i sviraju, neki se kartaju, neki pričaju, neki ćute i razmišljaju… Naredbom Vrhovne komande, uz punu saglasnost vlade, 1300 kaplara proizvedenih na putu od Skoplja na front, unapređeni su u čin podnarednika došavši u raspoređene jedinice srpske vojske.

Kada su stigli na borbene položaje u okolini Aranđelovca, Lazarevca, pa Suvobora, tada je đeneral (kasnije) vojvoda Živojin Mišić započeo veliku ofanzivu – bitku protiv austro-mađarske vojske. Đaci 1300 kaplara (sada podnarednici) kreću u veliku bitku i smrt veselo: ,,Ej, što bi dike ode u vojnike, što bi škarta, osta da se karta“. Borili su se hrabro, puni ratničkog poleta, hrabri i moralni, digoše moral i borbenost naše vojske u tim teškim krvavim danonoćnim bitkama. Napadi srpske vojske dali su odlične rezultate, austrougarski vojnici dali su se u panično bekstvo i srpska vojska ih je gonila, dok ih nisu proterali preko Save i Drine i zemlju potpuno oslobodili. Ova srpska – Kolubarska ofanziva doprinela je da se zarobi veliki broj vojnika i oficira neprijatelja i ogroman plen oružja i municije.

Polet đaka 1300 kaplara doprineo je pobedi, ali je skupo stajao te mladiće junake. Iz njihovih redova poginulo je, samo u tim prvim borbama sa neprijateljem oko 400 kaplara, da i ne govorimo o broju ranjenih. Ti njihovi prvi hrabri podvizi danas su obeleženi veličanstvenim spomenikom na planini Rajcu (1700 metara visine), koji su podigli njihovi preživeli drugovi. Tu je zabeleženo 130 000 srpskih vojnika, koji su položili svoje živote u Kolubarskoj i drugim borbama u tom kraju i vremenu.

Vasilije posle povlačenja 1915. godine i Albanske golgote, obreo se na Krfu marta 1916. godine. Odatle je upućen u Bizertu (Tunis) i kako je dobro poznavao francuski jezik da govori i piše, on je kao rezervni poručnik radio u štabu naše vojske kod pukovnika Milutinčića. Kasnije je postavljen za atašea za štampu i za pomoćnika vojnog atašea u Rimu, gde je za vreme svog boravka, položio doktorat na Pravnom fakultetu. Iz Rima je pozvan na Krf, gde je postavljen za pisara II klase Ministarstva inostranih poslova 17. oktobra 1917. godine. Pisar I klase jula 1918. god. Sekretar V klase Poslanstva Vašington 16. avgusta 1918. Sekretar IV klase Ministarstva spoljnih poslova 1. februara 1919. Bio je u Kraljevskoj delegaciji na Konferenciji mira u Parizu od 1. novembra 1919. Sekretar II klase 21. marta 1920. Sekretar II klase Poslanstva Beč februara 1921. Konzul I klase Celovac (Klagenfurt Austrija) 1. marta 1923. g. Konzul grupe Zadar 15. oktobra 1924. Konzul 5. grupe Celovac, 31. januara 1921. Generalni konzul 4. grupe Budimpešta. 2. februara 1927. savetnik 4. grupe poslanstva Prag 4. avgusta 1927. Generalni konzul Rijeka 10. marta 1928.

Pri odlasku iz Rijeke na prijemu u jugoslovenskom Generalnom konzulatu mnogi tamošnji Slovenci, Hrvati i Srbi poklonili su mu za zasluge i predali za uspomenu veliku stolnu kutiju – tabakeru od srebra sa graviranim potpisima. Generalni konzul 3. grupe 25. marta 1930. Solun. Za vreme trogodišnjeg rada u Solunu dr Protić je bio veoma aktivan, pomogao je naše slobodne zone na Egejskom moru. Proveo je dva puta po nekoliko dana u našem čuvenom srednjovekovnom manastiru Hilandaru i poklonio veliki broj knjiga za manastirsku biblioteku. Iz Soluna premešten je za savetnika Ministarstva spoljnih poslova u Beograd. Godine 1935. najpre je postavljen za načelnika upravnog odeljenja, a tri meseca kasnije postavljen je za izvanrednog i opunomoćenog ministra u Čehoslovačkoj, sa sedištem u Pragu. Ovde je proveo četiri godine. Pošto su Nemci bili okupirali Čehoslovačku, on je bio postavljen za izvanrednog i opunomoćenog ministra u Varšavi. Zatim se vratio u Beograd, gde je penzionisan 1939. godine. Odlikovan je Belim orlom V, Spomenicom Srpsko-turskog rata 1912, Spomenicom Srpsko-bugarskog rata 1913, Albanskom spomenicom, Jugoslovenskom krunom.

Dr Vasilije Protić dobro je vladao francuskim, talijanskim, nemačkim i čehoslovačkim jezikom, a kasnije je naučio i engleski jezik. Preminuo je 21. oktobra 1958. godine u 66. godini života u Beogradu. Po njegovoj želji prenesen je i sahranjen u porodičnoj grobnici u Kruševcu.

Izvor fotografije i teksta: prof. Darko Mihajlović – „Od Kruševca preko Albanije do Pariza – Sećanja primarijusa dr Tihomira Lj. Protića„, Aleksandrovac 2023, str. 27-31

Fotografija objavljena u dnevnim novinama „Vreme“ 27. novembra 1937. godine

Već duže od decenije stranica na društvenim mrežama pod nazivom „U vremenu starog Kruševca“ svakodnevno i dosledno donosi sugrađanima fotografije, razglednice i druge materijalne artefakte kojima čuva i širi našu vrlo bogatu istorijsku zaostavštinu

U vremenu starog Kruševca: Kuća advokata Svetislava Jaćovića