U susret statusu predela posebnih odlika: Jezero Ćelije stanište retkih vrsta

I pored činjenice da je nastalo ljudskom intervencijom u prirodi, jezero Ćelije je od svog nastanka postalo stalni ili privremeni dom velikom broju biljnih i životinjskih vrsta, a u negovoj okolini ima i nekoliko retkih vrsta. To je, kaže Slobodan Grašić, i podstaklo ideju da se pre desetak godina uradi Studija za zaštitu jezera kao predela posebnih odlika

– Do tada je samo botanička bašta u Srbiji bila veštačka tvorevina koja je zaštićena kao prirodno dobro i tadašnji direktor Zavoda za zaštitu prirode, dr Lidija Amidžić, nekoliko godina se dvoumila da li da uđe u tako nešto, jer je mislila da to neće proći – priseća se Grašić.

Studija zaista i nije prošla, ali zato što opština Brus, na čijoj se teritoriji nalazi najveći deo jezerskog sliva, nije dala saglasnost. Ipak, pripremajući argumentaciju za nju, stručnjaci, među kojima i naš sagovornik, istraživali su jezero i prikupili zanimljivu građu o njegovim odlikama.

– Malo pre započinjanja Studije otkrili smo plavu breberinu (Anemone blanda) koja živi pored jezera i to je jedna od najsevernijih tačaka na kontinentalnom delu Balkanskog poluostrva na kome je ima. Inače, to je mediteranska vrsta koja je sve ređa u prirodi, a ovde je praktično na severnoj granici svog areala. To nam je bio jedan od argumenata.

 Osim toga, tokom oštrih zima, jezero je već odavno postalo značajna stanica za ptice močvarice prilikom njihovog seljenja. Počev od kudravog pelikana koji je pred istrebljenjem, preko labudova, divljih gusaka, pataka, belih čaplji, čitav je niz vrsta među kojima su i retke i ugrožene, koje su tu svraćale, jer je jezero samo u dva momenta u svojoj istoriji bilo potpuno zaleđeno. To je bio drugi argument – navodi Grašić.

– Imamo i jednu retku vrstu, kratkonogog guštera (Ablepharus kitaibelii) koji je vrlo opskurna životinja, vrlo teško se viđa u prirodi. To je jedna vrlo primitivna vrsta guštera koja ovde kod nas predstavlja tercijarni relikt i zaštićena je zakonom – dodaje.

Osim toga, kaže, nekadašnja klisura Rasine, kao i druge klisure na Balkanu, bila je izbeglište za one vrste koje nisu mogle da podnesu veliku hladnoću u ledebno doba.

– Pošto su u klisurama ublaženiji  klimatski uslovi, klima je ravnomernija i umerenija, imamo čitav niz tih vrsta koje su nekada živele u klisurama i kotlinama čijim potapanjem je nastalo jezero, a sada su ostale iznad jezera. Ti hrastovi i grabovi, oni su genetski veoma stari. Verovatno su se tu šume zadržale i za vreme glacijacije da bi posle odatle ponovo počele da se šire. Mislim da su to po svom poreklu vrlo stare šume i da ovo što sad imamo verovatno postoji u kontinuitetu od pre ledenog doba – veruje naš sagovornik.

Studija o zaštiti jezera Ćelije kao predela posebnih odlika, inače, danas je ponovo aktuelna, uz nešto redukovanu površinu koju bi zahvatila. Ekipa Zavoda za zaštitu prirode Srbije je krajem prošle godine započela istraživanja na terenu. Očekuje se da bi tokom ove godine jezero moglo i dobiti ovaj status, a sa njim i sve nivoe zaštite koji mu pripadaju.

N.Budimović