U susret godišnjici Alternativnog kulturnog centra: Kaća i Nenad o “Gnezdu” i mladima

Aternativni kulturni centar “Gnezdo” u Kruševcu uskoro će proslaviti svoj prvi rođendan, a već šest meseci otvoren je za različite kulturne programe kroz koje je, prema ocenama naših sagovornika, prošlo oko dve hiljade mladih Kruševljana. Bio je to povod da u “Gnezdu” posetimo Katarinu i Nenada Dimitrijevića, osnivače umetničke grupe “Fakiri s Juga” i kreatore ovog novog alternativnog kulturnog prostora u gradu i porazgovaramo o rezultatima koje su ostvarili u proteklih godinu dana. Naša radoznalost u ćaskanju sa ovim kreativnim parom posebno je bila usmerena na to koliko se ”Gnezdo” “ugnezdilo” u srcima mladih našeg grada i na koje sve načine

„Čeka nas još puno obaveza”

*Kako biste sumirali rad „Gnezda“ tokom proteklih godinu dana? Koje ste ciljeve ispunili?

Kaća Dinitrijević

KAĆA: Mislim da smo dosta toga uradili za samo godinu dana. Imali smo neke velike aktivnosti koje se tiču, recimo, menjanja krova, a dobili smo i donacije od firme „Sika“. Uradili smo dosta toga po pitanju njegovog fizičkog propadanja i adaptacije, a i imali sve vreme nekakav program, tako da sam vrlo zadovoljna. Prvo, ispunili smo tu našu potrebu da u Kruševcu za sebe i za druge postavimo neki umetnički prostor u kome će ljudi koji imaju ideje moći da ih realizuju. Dosta nam se ljudi javljalo, bilo je raznih izložbi, radionica i drugih aktivnosti koje su ljudi sami inicirali, a to znači da su prepoznali prostor gde mogu da sprovedu te svoje aktivnosti. Drugi ispunjen cilj je aktiviranje nekih mlađih generacija i da utičemo na buđenje njihovih kulturnih potreba. To su, recimo, deca iz vrtića „Petlić“ ili štićenici Doma „Jefimija“ s kojima smo radili zajedničke projekte, tako da smo uspešno uspostavili kontakt sa najmlađima.

Nenad Dimitrijević

NENAD: Rad „Gnezda“ je bio prilično uspešan s jedne strane, s druge i nije toliko. Sve u svemu, ja sam zadovoljan kako „Gnezdo“ radi i kako funkcioniše. Imali smo infrastrukturna rešenja, ostalo nam je da rešimo problem sa grejanjem i imaćemo jednu sasvim funcionalnu zgradu. Glavni cilj koji smo ostvarili je pokretanje Alternativnog Kulturnog Centra, da ga na vreme otvorimo i osposobimo. AKC je otvoren i radi, ali postoji još mnogo posla koji se mora izvršiti.

Kao da nisu u Kruševcu

*Koliko su vaši programi usmereni na mlade Kruševljane?

KAĆA: Pre svega su na njih i usmereni (smeh).

NENAD: Naši programi će uvek biti usmereniji ka mladima nego ka drugim generacijama,  zbog toga što se tiču kreativnog pogleda na svet, neke alternative, nečeg što zahteva mladalački duh i inovativnu mladalačku energiju. Ali mi nikog ne blokiramo ovde bez preke potrebe. Mi smo otvoreni za sve uzraste, to što su mladi otvoreniji, kreativniji, to samo po sebi u neku ruku nameće da je ovo mesto više okrenuto njima nego drugim grupama. Drugim rečima, ako je neko kreativan u sedamdeset i pet godina, njemu će ovde biti isto tako dobro kao i nekom ko ima dvadeset godina. Na mlade smo usmereni ne zato što su mladi, već zato što su inovativni, kreativni i zato što im treba prostor da se izraze.

*Kakve su njihove reakcije na vaš rad?

KAĆA: Pa to je možda najbolje njih pitati. Nama deluje da su zadovoljni. Često nam kažu da se osećaju kao da nisu u Kruševcu, što mi smatramo interesantim i mislimo da znamo o čemu pričaju kada to pomenu.

NENAD: Reakcije mladih su generalno pozitivne. Svi su se složili da je lepše sa kulturom, i trude se oko nekih stvari oko kojih se na drugim mestima ne bi trudili, da ispoštuju pravila kulture i da učestvuju u dešavanjima čak i kreativno, inicijativno. Problem je što ih nema dovoljno. Imamo problem sa odlivom stanovništva, sa smanjenom vidljivošću, imamo problem sa jednim opštim sistemom vrednosti u društvu u kome obrazovanje, kultura i znanje nisu prioritet. Zbog toga imamo jedan jako spor razvoj u kontekstu širenja i gajenja publike, sporo nam raste broj novih posetilaca. Možda i mi previše očekujemo jer ipak smo otvoreni pre svega šest meseci. Vreme će pokazati kakve su potrebe publike.

*Mislite li da u ovom trenutku „Gnezdo“ zadovoljava potrebe mladih? Na koji način?

KAĆA: Na najrazličitije načine, pretpostavljam. Jedan deo ljudi dolazi samo kad su žurke, što znači da ispunjavamo njihovu potrebu za noćnim provodom i za izlaskom. Postoji i ona publika koja dolazi i na izložbe. Postoji publika koja dolazi kako bi uživala u našem radu i videla šta to mi kao „Fakiri Sa Juga“, koji vodimo ovaj prostor, radimo uopšte. Dobar deo publike dolazi i na radionice i oni imaju priliku da nešto nauče što je jako bitno.

NENAD: „Gnezdo“ pruža mladima jedan prostor gde mogu da neke svoje ideje realizuju, daje im pristup modernim kulturnim sadržajima, pogotovu iz oblasti vizuelne umetnosti. Kruševac je uvek imao i dobru muzičku scenu, mejnstrim i andergraund, i dobru glumačku scenu, svesni smo kakva je istorija Kruševačkog pozorišta i kakve je glumce to mesto izrodilo. Ali vizuelna umetnost je uvek bila u zapećku, uopšte gledano. Probajte, na primer, da nabrojite tri ili četiri srpska slikara. Ako uspete, vi ste u top deset po pitanju informisanosti u oblasti vizuelne umetnosti. Mi ovde pokušavamo da napravimo sinkretične događaje, dakle ako je izložba u pitanju, na otvaranju će biti i koncetara. Ako je u pitanju prikazivanje filma, pre i posle projekcije će ići neki kritički razgovor o filmu koji će pomoći ljudima da bolje shvate to što gledaju. Trudimo se da spojimo različitu publiku, interesovanja, tematiku, da napravimo jednu zgodnu mešavinu od svega toga, i to bi bio neki naš doprinos kulturnoj sceni i Kruševcu.

I gosti i domaćini

*Kako uključujete mlade u rad „Gnezda”?

KAĆA: Pre svega sudeluju kao neka publika, čast izuzecima. Postoje i povremene inicijative kada neko radi nešto u „Gnezdu“. Manje su aktivirani kao redovni članovi, zato što rad na ovom tipu prostora i aktivnosti oduzima mnogo vremena i energije. Postoje i oni koji  se aktiviraju, eto na primer, imali smo taj „jam session“, koji učestvuju samo u tom tipu događaja.

NENAD: Mladi učestvu tako što pomažu u promociji preko interneta, dolaze da učestvuju na raznim događajima, na primer na svirkama. Neki žele i da imaju svoje izložbe. Nekoliko devojaka iz Kragujevca je ovde imalo svoju uzložbu pod nazivom „Stakleno Zvono“, zatim smo imali likovnu izložbu jedne gimnazijalke i tome slično. Jedan moj prijatelj je napravio izložbu oklopa za Noć Muzeja, tokom koje smo oblačili oklope i demonstrirali korišćenje i borbu, što su ljudi ispratili sa oduševljenjem. Mladi sudeluju tako što ili nešto donesu i pokažu ili vide na internetu šta se događa, podele to, promovišu, dođu na sam događaj i isprate ga, ali ima i onih koji su nam dobrovoljno pomogli na samom objektu guleći zidove, iznoseći đubre i čisteći prostor.

*Koliko je mladih do sada posetilo programe „Gnezda“?

NENAD: Neka bude da je „Gnezdo“ posetilo do sada preko dve hiljade različitih mladih ljudi tokom ovih šest meseci aktivnog rada. Najposećeniji događaji su žurke koje organizuje grupa „Kruševac Rejv”, na koje dođe oko dvesta ili dvesta pedeset ljudi. Prioritet nam je trens scena i kruševački trens di-džejevi. Tehno, trens i rejv žurke su nam najposećeniji događaji koji se približavaju mejnstrimu a opet ne ulaze na mejnstrim scenu.

*U čemu je razlika između redovnog člana i posetioca?

KAĆA: Razlika je u tome što član pokupi ono najgore (smeh). Šalim se, naravno. Član ima dosta svojih obaveza i svojih prava. Nas je, doduše, vrlo malo, tako da stajemo na prste jedne ruke baš zbog toga što je ovo rad koji se pre svega zaniva na entuzijazmu, a živimo u vremenu koje ne ostavlja mnogo prostora za takav rad kao što je volonterski.

*Koji vaš program je do sad bio najposećeniji?

KAĆA: Moram da priznam da su najposećenije žurke. Imali smo i predstave i izložbe, ali je publika ipak manja. Naravno, i naše volonterske akcije su obuhvatile veliki broj ljudi, moram priznati. U ovom trenutku, najviše ljudi dolazi uveče.

NENAD: Može se reći da je najposećeniji događaj do sad bilo samo otvaranje „Gnezda“ . Bilo je baš izmešane publike, događaj je trajao od šest popodne, a završio se oko dva ujutru. U tom prvom bloku događaja su dolazili i predstavnici vlasti iz Grada i Okruga.

Mladi žele nešto novo

*Koji su, po vašem mišljenju, najveći problemi mejnstrim kulture u Kruševcu?

KAĆA: Zaista nisam sigurna, s obzirom na to da mi ovde živimo kao na nekom malom ostrvu, i imamo mali kontakt sa Kruševcem i sa mejnstrimom. Mi smo oaza samo za sebe i slabo pratimo Kruševačku scenu.

NENAD: Najveći problem mejnstrim kulture je što je zastarela. Ona se uglavnom svodi na neke narodne nošnje, na narodne igre, kulturne manifestacije po selima koje imaju autentični srpski karakter. Lepo je to, širimo našu kulturu po svetu, svaka čast, ali naša deca, mladi, žele i nešto drugo. Oni žele projektore, kompjutere, oni žele digitalnu tehnologiju, oni žele modernu muziku. Oni žele da vide šta se danas radi u Japanu, u Londonu, Berlinu. Imamo mi i umetnike koji su se dokazali kako ovde tako i u svetu. Eto, na primer, dečko koji je oslikao našu zgradu. Njega stranci traže. Zašto ga mi ne prikazujemo ako je tako aktuelan kod stranaca? To je jedan od osnovnih nedostataka mejnstrim kulture.

*Kako „Gnezdo” pomaže u modernizaciji kruševačkog kulturnog identiteta?

NENAD: Trudimo se koliko god nam materijalna sredstva to dozvoljavaju, jer kada je modernizacija u pitanju izuzetno je bitno imati modernu tehnologiju. Izuzetno je bitno pokazati ljudima da takva vrsta modene umetnosti postoji i da se mogu time baviti. Srbi su poznati kao ljudi koji poseduju nenormalnu količinu talenta i nekog svog inata koji ih pokreće u nekim takmičarskim disciplinama i koji ih izdiže iznad svih ostalih, jelte. I to će se videti i u modernoj umetnosti, ali da bi se to desilo prvo moraju da saznaju za nju, kako ona izgleda, zašto ljudi to rade. To je naša uloga u današnjem razvoju kulture. Posebno se trudimo da ljudi koji prvi put dolaze ovde dobiju kraljevski tretman, samim tim i motivaciju da nešto slično urade opet.

Koliko para, toliko muzike

*Na koje prepreke nailazite prilikom ispunjavanja zadatih ciljeva, ako ih uopšte ima?

KAĆA: Prepreke postoje. Pre svega tu su prepreke u vidu finansija, nažalost. Postoji dobra volja, postoji energija, ali da bi se neke stvari odradile potrebno je da postoji neki obrt novca. S druge strane, mi se trudimo da naše sadržaje ne kompromitujemo i da oni zaista ostanu u duhu onoga što želimo u ovom prostoru da se dešava. Na najviše prepreka nailazimo prilikom traženja donatora i projekata.

NENAD: Na prepreke finansijske prirode, mada te prepreke nas nisu nikad zaustavljale u radu. Oduvek računamo na to. Druge prepreke se tiču nedostatka ljudi sa kojima se može sarađivati. Ili nedovoljna rasprostranjenost. Mi u ovom trenutku, pored Kaće i mene, imamo još dva člana što je problem kada mi kao Fakiri Sa Juga moramo otići iz Kruševca drugim poslom, i za to vreme „Gnezdo“ je zaključano jer nema ko da vodi brigu o njemu. Imamo ideja kako to da rešimo, između ostalog tu je internet platforma „Work & Travel“. Dovoljno je dovesti nekog stranca, prijaviti ga u SUP, što je besplatno, i on će za hranu i smeštaj raditi ovde šest sati dnevno.

Ognjen Milenković