U Rasinskom okrugu berba jagoda u punom jeku

Berba jagoda počela je ranije nego prethodnih godina jer je vegetacija poranila dve do tri nedelje nakon tople zime i jako visokih temperatura na početku proleća. Dvadesetog aprila je jedan jači mraz naneo štete na zasadima jabuka, vinove loze i ostalog voća na nižim nadmorskim visinama u selima sa leve strane Zapadne Morave

O stanju voća na teritoriji kruševca i okoline za novine Grad govorio je savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Momir Nedić

– Berba jagoda je prilično poranila,bar dve nedelje, i sada je u jeku. Malo je kiše ometaju ali srećom nisu intenzivne. Proizvođače je najviše mučila otkupna cena. U početku je bila dobra ali je jako brzo pala, a kako se pojavljuju kupci iz inostranstva, cena polako raste. Rod nije na nivou ranijih godina. Površine pod zasadima su smanjene, jer je prošla godina bila jako nepovoljna što se tiče otkupa i kvaliteta. Mnogi proizvođači su tada odustali od proizvodnje jagoda i bukvalno se proizvodnja prepolovila. Ni ove godine rod nije na zadovoljavajućem nivou jer vremenski uslovi nisu pogodovali, posebno mislim na mrazeve. Ako se otkupna cena ne poveća, mislim da će biti još onih koji će odustati od proizvodnje. Cene inputa su dosta porasle, gorivo i repro materijal su jako skupi. Najskuplja je svakako radna snaga. Imate dnevnicu za berače koja je prilično visoka, a rod je dosta smanjen. I učinak berača je niži. Kada vam u otkupu ponude 150 ili 160 dinara to jedva da može da pokrije cenu koštanja – kaže Nedić.

Dvadesetog aprila mraz je naneo štete zasadima jabuka, vinove loze i ostalog voća

– Nije svuda taj talas prošao jednakim intentitetom. Pojedini tereni su više stradali od drugih. Najviše su stradali zasadi na nižim nadmorskim visinama. Na brdovitom terenu nije bilo problema. Predeo Župe nije stradao od mrazeva, dok u toku reke Pepeljuše ima oštećenja. Varvarinski kraj je takođe pretreo značajna oštećenja od mrazeva. To je jedan rizik na koji poljoprivrednici moraju da obrate pažnju, jer su godine sa sve većim ekstremima. Proizvođači koji se odluče da zasnivaju nove zasade najpre bi trebalo da obrate pažnju da voćnu vrstu prilagode mikroklimi, uslovima navodnjavanja, mogućnostima angažovanja soptvene i plaćene radne snage. Tokom čitavog zimskog perioda nije bilo snega, a i mart mesec je bio jako sušan. Sa kišama i padom temperature u aprilu, proces oplodnje se produžio, tako da sada imamo intenzivnije opadanje plodova kod većine voćnih vrsta. Kada je kruška u pitanju, jako je dobro cvetala ali je pretrpela štetu od mrazeva na određenim lokalitetima. Nagle promene temperature iz dana u dan – ističe Nedić, uticale su na to da kruška odbaci više plodova nego što je uobičajeno. Sve u svemu, očekuje se prosečan rod.

Vinova loza je dosta stradala u delovima koje je pogodio mraz. U pitanju su predeli koji nisu tipično vinogradarski. Malina će roditi u okviru proseka,kupina nešto bolje.

– Najveće površine vinograda su u zadovoljavajućem stanju i očekujemo nešto raniju godinu. Od ostalih voćnih vrsta treba reći da je berba trešanja počela barem desetak dana pre uobičajenog početka berbe. Prvi plodovi su sorte primavere, lionske rane i burlat. Kada su u pitanju malina, kupina i jagodasto voće treba naglasiti da malina u proseku nije u top formi. Naš kraj generalno ne može da se pohvali prinosom maline jer se gaji na terenima koji za nju nisu pogodni, a i agrotehničke mere se ne sprovode na potrebnom nivou. Pre svega, fali nam voda za navodnjavanje, a naši tereni na kojima se gaji ova kultura su uglavnom bezvodni, i eto problema. Tako da sa sigurnošću mogu reći da ćemo ove godine imati smanjen rod maline – rekao je Nedić.

Kupina je za sada u dobrom stanju, a najveći strah proizvođača je otkupna cena. Najmanju brigu imaju proizvođači koji proizvode konzumnu kupinu, mahom rane sorte Loh nes. Proizvođači koji adekvatno gaje imaju dobre rezultate, a može se reći da je svake godine cena konzumne kupine dosta visoka.

– Pošto se gaji na nižim nadmorskim visinama, tamo gde ima vode, kod jabuka je bilo problema sa mrazem i izmrzavanjem, tako da će i rod ove voćne kulture verovatno biti ispod proseka. Pored svega ostalog kod nas, koliko ja znam, ne postoji nijedan zasad koji ima instaliran anti- frost sistem protiv mraza – zaključuje savetodavac za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju PSSS Kruševac Momir Nedić.

Borba naših voćara sa vremenskim prilikama i hroničnom nestašicom novca za potpunu primenu agrotehnike se nastavlja.

Ognjen Milićević