U Kruševcu održana Književno filozovska škola

Tema 33. po redu Kruševačke Filozofsko – književne škole bila je „Uloga intelektualaca danas“

Škola je radila u okviru tri zasedanja, predsedavali su: Slobodan Kanjevac, Marko Nedić, Časlav Koprivica, Irina Deretić, Zoran Avramović i Aleksandar Lukić, a na kraju je održana završna debata.

Milanko Govedarica je govorio o ulozi intelektualaca u kolektivnom mišljenju danas, Duško Prelević o inteletualcu u svom vremenu, a Časlav Koprivica je tražio odgovor na pitanje ko je zapravo intelektualac i o brizi o duši i za druge, kao ishodištu duhovnog pozvanja.

Zapažena izlaganja imali su Irina Deretić o prototipu intelektualca nekad i sad i Bojan Jovanović o intelektualcu i zlu. Poetikom intelektualca bavio se Stojan Đorđić, Marko Nedić je tražio odgovor na pitanje ko je intelektualac danas, a Milan Brdar je informisao o ulozi kritičkog intelektualca.

Zoran Avramović

Zapažen je bio Zoran Avramović koji je otkrio nepoznate detalje o srpskim intelektualcima prema sećanjima Dejana Medaković, Jadranka Pešti se bavila ulogom intelektualca danas, u novoj realnosti, a Goran Rujević savremenom naukom i javnom ulogom intelektualaca.

Jelena Protić Petronijević

Tema rada Saše Radovanovića bila je intelektualac između javne i privatne upotrebe uma, Zorice Kuburić crkvena inteligencija danas, a Dragana Žunića prosvećenost, prosvetiteljstvo i pomračenja. Aleksandar Lukić je konstatovao da veštačka inteligencija nije inteligencija, Ljubiša Đidić je izložio fusnote za Skerlića i Svetu Stojanovića, a Slobodan Kanjevac o izazovima intelektualca danas.

Ljubomir Petrović je govorio o misiji intelektualaca, Srđan Maraš o posmatranju i učestvovanju u okviru društva, Tomislav Pavlović o intelektualcu u zagrljaju distopije, a Jelena Protić Petronijević o stradalnicima i gubitnicima, ili o svetionicima duha i slobode govora.

Tomislav Pavlović

Završna debata je bila dinamična i na momente čak burna. U zaključnoj reči predsednik Saveta Škole Slobodan Kanjevac je ocenio da je Škola opravdala očekivanja i da su svi učesnici uložili veliki napor da odgovore na ovu izazovnu temu.

– Saglasili smo se da intelektualac mora imati visoki kvantum znanja, etički momenat je vrlo važan u njegovom radu, kao i nastupi u javnosti, a sve to podrazumeva trezvenost i mudrost. Treba prevazići isključivost, zašto samo razmišljati sa ili – ili, a ne i – i, jer je mnogo veća težina reči intelektualca u odnosu na onoga koji to nije.

– Vrlo sam zadovoljan raspravom i velikim brojem učesnika u radu od početka do kraja zasedanja Škole. Tema je bila odlična i atraktivna, a organizacija skupa na visokom nivou. Za sledeću godinu treba obezbediti veći broj književnika, jer su sada nedostajali. Predstavili smo Zbornik radova za prošlu godinu, a rok za predaju radova za ovogodišnji Zbornik je prvi novembar 2023. godine – zaključio je dr Kanjevac.

Živomir Milenković