U koje zemlje se iseljavamo?

U poslednjem izveštaju Svetskog Ekonomskog Foruma, Srbija je među prvih deset zemalja po broju stanovnika što napuštaju državu tražeći posao u inostranstvu. Naši mladi visokoobrazovani uglavnom odlaze u Veliku Britaniju. Za osobe sa srednjim ili osnovnim obrazovanjem Italija, Austrija, Nemačka, Švajcarska i Švedska su najprivlačnije destinacije

Dr Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, ističe da najveću spremnost da u kofere spakuju diplome i kupe kartu u jednom pravcu pokazuju učenici i studenti mlađi od 30 godina, nezaposleni, članovi velikih i siromašnih porodica, kao i prozapadno orijentisani ispitanici.

– Više od trećine ispitanika otišlo bi u inostranstvo samo, a svaki peti s namerom da mu se porodica pridruži kasnije. Većina anketiranih potencijalnih migranata izjasnila se da bi u inostranstvu ostala od jedne do tri godine ili duže od tri godine, a skoro dvadeset odsto ispitanika izrazilo je spremnost da radi van Srbije do penzionisanja. Zauvek bi ostao svaki deseti ispitanik –  ističe dr Rašević.

Direktorka Centra za demografska istraživanja podseća da je popisom iz 2011. godine registrovano više od 41.000 osoba na radu i boravku u inostranstvu, sa višom ili visokom školom.

– Moguće je da je ovaj udeo veći, jer za relativno veliki broj popisanih migranata nije bilo poznato obrazovanje. Demografi veruju da su u 30.000 migranata u inostranstvu s nepoznatom školskom spremom najzastupljeniji upravo najobrazovaniji. Zna se da je broj najobrazovanijih državljana Srbije na radu i boravku u inostranstvu između popisa stanovništva 2002. i 2011. povećan za 7.000.

Dr Mirjana Rašević ističe da su žiteljima Srbije od no„vih” zemalja EU najzanimljivije Slovenija i Mađarska, dok najviše naših zdravstvenih radnika odlazi u Nemačku. Između ostalog, razlog je i Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih zdravstvenih radnika u Nemačkoj koji su 2013. sklopile Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka savezna agencija za rad.

Inače, na evidenciji NZS krajem prošle godine bilo je 24.000 zdravstvenih radnika. Ali, o odlasku iz zemlje ne razmišljaju samo„beli mantili” koji su na birou rada.

Rezultati nedavno obavljenog istraživanja, koje je obuhvatilo oko 500 zaposlenih lekara, pokazali su da gotovo svaki drugi razmišlja o odlasku u inostranstvo. Među razlozima koje navode, niske plate pominju se tek posle loših uslovi rada, nedostatka savremene opreme i skromnih mogućnosti napredovanja u službi.

Dr Mirjana Rašević navodi procene Svetske banke da Srbi iz dijaspore godišnje pošalju 3,6 milijardi dolara svojim najbližima u domovini. Prema njihovim analizama, u Srbiju je od 2007. do 2015. putem doznaka stiglo oko 35 milijardi dolara. Doznake su definisane kao ukupni privatni prekogranični transfer od osoba koje žive ili rade u svetu ka osobama u Srbiji.

U Izveštaju Svetske banke Srbija je druga među zemljama Evrope i Centralne Azije po apsolutnom iznosu procenjenog priliva doznaka u 2015. godini. Ispred naše zemlje jedino je Ukrajina sa 6,2 milijarde dolara.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz 2014-2015. godine pokazalo je da veliki deo novca iz dijaspore u Srbiju stiže uglavnom neformalnim kanalima. Preciznije, 43,6 odsto ukupnih novčanih doznaka transferisano je formalnim kanalima, a 39,6 procenata doznaka uručeno je lično. Zanimljivo je da je 1,9 odsto doznaka poslato po vozačima na autobuskim linijama koje saobraćaju između Srbije i zemalja Evrope. Novac je najčešće stizao iz Nemačke (27,5 odsto), Austrije (15 odsto) i Švajcarske (7,5 odsto).

Rezultati ove studije takođe govore da se čak 70 odsto novčanih pošiljki koristi za kupovinu hrane, odeće i obuće i plaćanje komunalija, dok se za aparate za domaćinstvo, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje trošilo značajno manje novca. Kupovina, gradnja ili renoviranje stana odnosno kuće su drugi po visini udela u trošenju novca koji je poticao iz doznaka, dok je najmanje pristiglog novca uloženo u biznis i štednju.