U Biblioteci otvorena elektronska čitaonica

U novom prostoru na trećem spratu Doma sindikata od danas radi elektronska čitaonica u kojoj će, kako kaže direktorka, Snežana Nenezić, studenti imati kvalitetniju uslugu i prostor koji deluje inspirativno na njih. “Sve je urađeno po najvišim evropskim standardima za biblioteke i čitaonice i ovo je jedan od najlepših prostora u Srbiji. Lepši ima jedino Narodna biblioteka Srbije” tvrdi direktorka Biblioteke

Na projektu Elektronske čitaonice radilo se godinu i po, od novembra 2015-te. Projekat je bio poveren ovdašnjoj Direkciji za urbanizam, Ministarstvo kulture je uložilo milion dinara za koje je kupljeno 18 računara, Gradska uprava je dala 4 miliona, a privreda Grada 1,4 miliona za opremanje prostora. U radove su se uključili i korisnici socijalne pomoći kroz dobrovoljni rad i JKP Kruševac, a vrednost njihovog doprinosa je oko 800.000 dinara.

U narednoj fazi, kaže Nenezićka, dodaće se još 18 računara, a u jednom delu čitaonice biće postavljeni stolovi bez računara za one koji donose svoje materijale.

– Nadamo se da ćemo biti podrška i gradu i sistemu obrazovanja i podrška novom univerzitetu u Kruševcu – navodi Nenezićka.

I prostor stare čitaonice sa stručnom knjigom na drugom spratu Biblioteke nastavlja da radi, tamo će korisnicima biti na raspolaganju literatura iz bibliotečkog fonda, a u novom prostoru će, kako navodi direktorka, i zaposleni u Biblioteci imati puno posla na digitalizaciji bibliotečke građe.

– Dobili smo od Ministarstva i skener najnovije generacije sa više od 2 miliona aplikacija. Prvi posao u tom smislu, za koji je dobijena podrška Ministarstva kulture, je digitalizacija naše kulturne baštine, a to je digitalizacija oko 70.000 stranica nedeljne revije “Pobeda”. To je ogromna količina materijala. Istovremeno, naše nacionalne kuće rade na jednom drugom programu  koji treba da sve naše digitalne zapise da učini kompatibilnim za “Europeanu”, evropsku digitalnu biblioteku – kaže Nenezićka.

Elektronsku čitaonicu je presecanjem vrpce otvorio gradonačelnik Kruševca, Dragi Nestorović. On je za krusevacgrad rekao da je elektronska biblioteka rezultat zajedničkih napora mnogih učesnika i jedan od pokazatelja truda koji se ulaže u poboljšanje kvaliteta života sugrađana.

– Najbitnije je da smo svi koji treba da učestvujemo tu i da uradimo koliko ko može. Ta sinergija daje rezultat, a kad imate jedan ovakav rezultat, imate i satisfakciju. Idemo dalje, naravno, apliciraćemo projektima kod svih fondova, sada razmišljamo o tome šta ćemo sa univerzitetom i sa univerzitetskom bibliotekom, kako oni treba da budu oprenljeni, koji su prostori za njih najbolji – najavljuje gradonačelnik.

Miloš Gajć, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja

Miloš Gajić,  savetnik u Sektoru za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja, kaže da je Ministarstvo prepoznalo dobar projekat Narodne biblioteke i sufinansiralo radove na formiranju elektronske čitaonice. Elektronske čitaonice su, smatra Gajić, budućnost  bibliotečkog rada.

– S obzirom na to da smo svi upoznati sa time koliko opada procenat čitanja klasičnih knjiga, elektronska čitaonica ne samo da znači mnogo, već bojim se da znači sve u bliskoj budućnosti, jer mladoj generaciji je ovo prijemčivo i u skladu je sa savremenom tehnolgijom – kaže on, dodajući da je procenat bibliotečke građe koji je u Srbiji dostupan u digitalnoj formi za sada mali, ali da se na njegovom povećanju intenzivno radi.

– Upravo i Sektor za digitalizaciju, koji je formiran u Ministarstvu kulture, ide ka tome da digitalizacija postane naša svakodnevica i da na taj način ne samo sačuvamo građu od propadanja nego da je i približimo korisnicima.

Otvaranjem Elektronske čitaonice i Svečanom akademijom koja mu je prethodila, Narodna biblioteka Kruševac je i formalno obeležila 160 godina od osnivanja Kruševačkog čitališta kao preteče ove, najstarije kulturne ustanove u gradu.