Sveti mučenik Emilijan

U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane. No ne nađe ni jednog jedinog

Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih.

Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: „ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?“ Prijavi se dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini?

Odgovori mučenik Hristov: „Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima.“ Tada sudija naredi da ga šibaju, iposle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18 jula 362 god.

Tropar (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Emilijan, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

U vremenu starog Kruševca: Austrougarska okupacija