Svečano otvoren park “Srbija”

Park u obliku teritorije Srbije, smešten između Bagdale i replike Njegoševe kapele na oko tri hiljade kvadrata, sa minijaturama deset srpskih crkava i manastira, otvoren je danas, na Vidovdan, činom osveštanja i prigodnim programom. – Priča o svakoj od ovih nebeskih crkava je takva da sačinjava jedan segment istorije – poručio je na otvaranju episkop kruševački David

Vladika David je zajedno sa sveštenicima Eparhije kruševačke vodio obred osveštanja, a prvi se i obratio prisutnim predstavnicima grada i Srbije, te gostima iz pobratimskih gradova. On je rekao da je, što se civilizacije, kulture, riznica i umetnosti tiče, srpski narod kroz vekove sebi obezbedio tapije i ovoga i onoga sveta, i ukrasio božji svet.

– Za razliku od drugih, možda, mi smo želeli i nebesa da ukrasimo, tako što smo ih ikonizovali. To je, hvala Bogu, uspelo. Ono čega nema i našoj muzeologiji, jeste mrtvilo i miris starine koji ne može da vaskrsne. Toga u našoj kulturi nema. Ima miomirisa životnoga, ima snage da sve čega se naš mnogoljudni, mnogonamučeni, mnogogrešni narod dotakne, da to oživljava – rekao je, između ostalog, vladika David.

Park Srbija, ocenio je on, nije ništa drugo nego Srbija u malom. – Tako je zamišljena, tako iscrtana i tako ukrašena, tako će i da bljesne ovo zelenilo njene trave. Sve što je neophodno nama za život i čega ima u rajskim baštama širom geografske Srbije, ima i u ovom prostoru– poručio je on i dodao:  – Usred lepote ovoga dana, šta drugo nego naše svetinje, naše nebeske tapije. Priča o svakoj od ovih nebeskih crkava je takva da sačinjava jedan segment istorije.

Gradonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović je, pozdravljajući prisutne, podsetila je na sve sadržaje koji su poslednjih godina postavljeni na Bagdali, uključujući i ovaj tematski park. –Park Srbija se sa svojom temom ambijentalno uklapa u ovaj prostor, ima istorijski i duhovni značaj, ali i edukativni karakter – rekla je gradonačelnica i zahvalila se na pomoći u realizaciji ovog projekta bivšem gradonačelniku Bratislavu Gašiću, Klubu privrednika, preduzeću Tehnogradnja i, kako je rekla, svim prijateljima grada koji pomažu da se izgrađuje i ulepšava ambijent za život Kruševljana.

U ime Kluba privrednika, govorio je predsednik Boban Gašić, koji je rekao da je ovim projektom prikazan deo srpske istorije i kulturnog nasleđa. Uz kostataciju da je privrednicima Kruševca posebno drago što su deo projekta, Gašić je poručio: – Ovo je naš grad i mi privrednici uvek ćemo biti tu da podržimo svaku ideju koja je usmerena na njegov razvoj.

Idejni tvorac i autor projekta, dr Boris Stajkovac iz Beograda, zahvalio na prilici da započne realizaciju ideje kojom je njegov tim želeo da, kako je rekao,  sačuva sećanje na naše manastire “posebno u sadašnjem vremenu kada falsifikuju našu istoriju, kada nam kradu temelje, kada nam kradu crkve”.

– Sve te naše svetinje tu stoje i pokazuju da smo sve to već jednom preživeli, pa ćemo preživeti i sada, ali moramo svojoj deci ostaviti blizu oka ono što nam je najvrednije, a to je vera, koju nisu uspeli da nam  ukradu. Zato smo počeli. Napravili smo prvih deset, gradu Kruševcu ćemo doneti i svaku sledeću koju budemo napravili, a nećemo stati dok ih sve ne napravimo i učinimo da deca na ekskurzije ne idu u šoping centar, nego da obiđu i naše svetinje – rekao je dr Stajkovac.

U programu koji je potom usledio, glumica Kruševačkog pozorišta, Slađana Nestorović Ristić, govorila je stihove despota Stefana Lazarevića “Slovo ljubve”, Sanja Ivanović sa etno grupom Lazarice otpevala je pesmu “Sini jarko sunce sa Kosova”, a dečiji hor Kulturnog centra kompoziciju “U slavu Kruševca” Miroslava Aranđelovića Rasinskog.

Park Srbija prostire se na tri hiljade kvadratnih metara, u obliku je teriotorije Srbije, a na njemu je označeno pet reka i petnaest gradova kraj kojih su smešteni manastiri i crkve čije minijature su postavljene. Svoje mesto u parku našle su Žiča, Mileševa, Ravanica, Tronoša, Studenica, Gračanica, Lazarica, Krušedol, Pećka patrijaršija i hram Svetog Save.

Uređivanje parka i postavljanje minijatura koštalo je 9,1 milion dinara, iz lokalnog budžeta je obezbeđeno 5,5 miliona dok su donatori, Klub privrednika i Tehnogradnja donirali 3,6 miliona dinara.