Sretenje – Dan državnosti Srbije

Dan državnosti u Srbiji se obeležava u znak sećanja na 1835. kada je donet Prvi srpski ustav – Sretenjski ustav. Na ovaj dan, takođe, 1804. podignut je i Prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Karađorđa, u borbi za oslobađanje od trurskog ropstva

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine. To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG

Sretenje se u Srbiji obeležava sa dva neradna dana, polaganjem cveća na spomenike nacionalne istorije, ( Predsednik Srbije Tomislav Nikolić na spomenik Neznanog junaka na Avali, gradonačelnik Kruševca na Spomenik kosovskim junacima u centru grada). Predstednik Srbije na Sretenje dodeljuje odlikovanja pojedincima, institucijama, pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i organizuje svečani prijem u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike. Među dobitnicima najvišeg odlikovanja ove godine je i kruševačka Gimnazija.