SPO – Oživeti sela, vratiti dostojanstvo rataru i stočaru
Postavljeno: 08.06.2016
Gradski odbor Srpskog pokreta obnove Kruševac se zalaže za hitno donošenje mera kojima se moraju oživeti sela i vratiti dostojanstvo i poštovanje rataru i stočaru, a poljoprivreda u Srbiji koja ima ogroman potencijal postati lokomotiva Srbije
Samo ubrzani razvoj poljoprivrede koji se mora podsticati merama i na državnom i na gradskom nivou može sprečiti preteće odumiranje i biološko nestajanje Srbije.
Srpski pokret obnove smatra da je neophodno završiti proces restitucije i vratiti zemlju bivšim vlasnicima od kojih je nepravedno oduzeta, čime će se utvrditi i šta tačno pripada državi. Zalažemo se i za to da se omogući prodaja državne zemlje poljoprivrednicima po povoljnim uslovima, sa mogućnošću otplate rata na dvadeset godina. Svako onaj ko ima vlasništvo nad zemljom i kome ona pripada imaće i najveći interes da je na što bolji i optimalniji način obrađuje.
Od izuzetne je važnosti i hitno donošenje zakona o zadrugama i na njemu insistiramo, jer bez udruživanja seljaka oni neće biti u mogućnosti da imaju značajnu ulogu na tržištu, niti da koriste sredstva iz bogatih fondova Evropske unije namenjenih podsticanju razvoja poljoprivrede, a bez toga ni njihovog ekonomskog osnaživanja.
Srpski pokret obnove neophodnim smatra i hitan završetak uređenja katastarskih i zemljišnih knjiga u svim selima kako bismo imali jasnu situaciju i mogli da preduzimamo efikasne mere za optimalno korišćenje ograničenih prirodnih resursa.
Istovremeno, zalažemo se i za oporezivanje zemlje u parlogu kako bi se pospešilo njeno kultivisanje, kao i da se daju beneficije onima koji je uspešno kultivišu.
Komentari
1 thought on “SPO – Oživeti sela, vratiti dostojanstvo rataru i stočaru”
Comments are closed.
U svakom slučaju, mere koje će pomoći razvoj poljoprivrede su prava stvar. Većina ovoga što Vukovci navode jeste važno što pre uraditi, a nije mi jasno i zašto već taj zakon o zadrugama nije usvojen, kad mesecima slušamo da je praktično pripremljen. Čak i ova poslednja navedena mera mi je ok, jer nema logike da jedan toliki resurs bude praktično „zarobljen“. U krajnjoj liniji ko nema računicu da kultiviše zaparloženu zemlju, imaće interes ako ga samo košta da je makar proda i onda će se opet naći neko ko će raditi na njoj i njenom kultivisanju. Ipak, mnogo je važnije da država stvori uslove da ljudi imaju interes da obrađuju prvoklasnu i zemlju druge klase, sve one površine koje danas miruju.