Specijalna bolnica Ribarska banja: U narednih godinu dana – prepunjena

Prošlo je ravno 190 godina kako je u Beču hemijskom analizom ustanovljeno da su termalne vode Ribarske banje jako lekovite. Pored toga, idealna nadmorska visina, uz svež i kvalitetan vazduh, privlače ne samo pacijente, već i brojne turiste da posete vazdušno i termalno banjsko lečilište koje je, kao takvo, jedan od lidera zdravstvenog turizma Srbije, ali i regiona. O trenutnoj situaciji u Specijalnoj bolnici Ribarska banja za naš magazin je govorio njen direktor, dr Dušan Šokorac

Piše: Nikola Lazić

Nakon oslobođenja kruševačke nahije od Turaka, knez Miloš Obrenović je 1834. godine naredio da se naučno ispitaju vode Ribarske banje na Medicinskom fakultetu u Beču. U međuvremenu su mnoge krunisane glave prodefilovale banjom, a poznato je da ju je naročito voleo kralj Petar I Karađorđević. Često je boravio na obroncima Velikog Jastrepca gde je lečio reumu u periodima predaha od državničkih poslova, te se smatra da je upravo čika Pera inicirao razvoj i izgradnju Ribarske banje.

Danas, Specijalna bolnica nastavlja da se razvija, jer lekovita voda i zdrav vazduh ne znače puno bez ozbiljnog i kvalitetnog tima lekara, terapeuta, medicinskog osoblja i najmodernije opreme. Sve što postoji u savremenoj svetskoj rehabilitaciji postoji i u Ribarskoj banji, te dr Šokorac smatra da je zbog toga ova ustanova na čelu zdravstvenog turizma u zemlji i regionu:

– Uspešno smo radili, a na kraju svake godine pravimo presek kako finansijskih rezultata, tako i broja gostiju i posetilaca naše ustanove. Za prethodnu godinu mogu reći da je bila u rangu najuspešnije godine, 2019, neposredno pre korone. Od pojave korona virusa, došlo je do blagog usporenja i zastoja, ali nakon toga smo beležili stalni napredak sa sve većim brojem gostiju i pacijenata. Prošle godine uspeli smo da dostignemo 143 hiljade bolesničkih dana, dok je u 2019. bilo 144 hiljade. Siguran sam da ćemo u tekućoj godini premašiti posetu iz 2019, što nam pokazuju i prvih pet meseci ove godine, jer sada imamo hiljadu bolesničkih dana više nego u istom periodu prethodne godine.

Da li imate dovoljan broj lekara i medicinskog osoblja?

– Mislim da imamo i smatram da vodimo računa da kadrovski budemo pokriveni lekarima, medicinskim sestrama, terapeutima. U određenim periodima tokom godine, broj pacijenata i gostiju je nešto manji, pa je i manje posla za zdravstvene radnike. Trenutno imaju više posla zbog gužvi i letnje sezone, ali generalno, na godišnjem nivou, broj lekara i medicinskog osoblja je optimalan.

Od maja 2023. godine, pacijentima je na raspolaganju terapijski blok u okviru vile Pogled. Kako ste time zadovoljni i da li je u planu novo proširenje kapaciteta?

– U samoj vili Pogled imali smo prostor koji smo koristili u neke druge svrhe, a pošto je terapijski blok bio preopterećen, došli smo na ideju da tu formiramo novi terapijski blok. Time ne samo da smo rasteretili postojeći, već smo pacijente koji su smešteni u vili Pogled preusmerili na novi blok. Taj potez se pokazao vrlo uspešnim što su gosti primetili i pohvalili. Paralelno sa formiranjem novog prostora, opremili smo ga najsavremenijom opremom i aparatima, koji se koriste ne samo kod nas, već i širom sveta. Nov prostor i oprema omogućili su našim terapeutima i lekarima da rade u kvalitetnijem i rasterećenijem okruženju nego ranije.

Očekujemo početak radova na izgradnji novog stacionara. Mi se time bavimo skoro dve godine. Sam posed obuhvata oko šezdesetak ari koji pripadaju Specijalnoj bolnici. Međutim, to je bilo šumsko zemljište koje smo morali kroz proceduru preko Vlade republike Srbije da pretvorimo u građevinsko zemljište što je urađeno. Pored toga, urađeno je idejno rešenje, dobijene su urbanističke dozvole i poslednjih nekoliko meseci se radi građevinski projekat. S obzirom da je teren malo specifičan, postupak ide sporije, ali očekujem da ćemo u narednih mesec dana imati gotov građevinski projekat, nakon čega ide dozvola, javna nabavka i najpovoljniji izvođač će početi sa radom, nadam se tokom ove godine.

Koliko imate ležajeva i koliki je broj opredeljen za komercijalnu upotrebu, a koliko za korisnike RFZO-a?

– Otprilike imamo oko 500 ležajeva, s tim da u taj broj ulaze i neki pomoćni koji se nekad koriste, nekad ne. S obzirom da smo bolnica, pa u nekoj sobi imamo dva ležaja i jedan pomoćni – nije lepo da primimo tri pacijenta i da dva budu u ležajevima, a taj treći u pomoćnom. Te pomoćne uglavnom koristimo kada se pojavi bračni par sa detetom. Od ukupnog broja, 260 postelja je ugovoreno sa Republičkim fondom, a ostalih 240 je za tržište. Međutim, tu bude odstupanja. U nekom trenutku bude nešto više pacijenata iz Fonda, nekad više tržišnih. Sada kada je sezona, trudimo se da iskoristimo tržište jer je potražnja veća. U periodu kada je tržište manje zahtevno, onda je veći broj pacijenata. U principu, pola kapaciteta je u sistemu Republičkog fonda, a druga polovina je namenjena tržištu.

Da li imate liste čekanja?

– Uglavnom ne, jer mi funkcionišemo tako što se trudimo da što pre udovoljimo zainteresovanom gostu, jer nam je to u interesu. Sa druge strane, na uputu Republičkog fonda koji dobijemo, već je naznačen period za koji moramo da ga realizuujemo. U obavezi smo da pacijenta pozovemo za navedeni datum. U zavisnosti od broja gostiju, moguća su odstupanja za par dana, ali uvek se trudimo da pacijenta primimo što pre i u roku. Što se tiče trenutne situacije, mi smo u periodu od godinu dana prepunjeni. Zbog toga smo nekim filijalama poslali dopis da u narednom periodu ne šalju pacijente, jer nismo u prilici da ih primimo, već da ih usmere ka centrima koji imaju slobodna mesta.

Godinama se priča o privatizaciji bolničkih lečilišta. Kakva je trenutna sudbina SB Ribarska banja po tom pitanju?

– Maltene od prvog dana od kada sam ja ovde, a tu sam već 11 godina, govori se o privatizaciji. U početku, često se o tome pričalo. Sada, gotovo da se ni ne pominje. Kada je u pitanju naša ustanova, mišljenja sam da u ovom momentu nema potrebe za privatizacijom, posebno što smo uspešni i profitabilni. Sve dobavljače isplaćujemo na vreme, a radnici primaju plate redovno i u iznosu koji ih čini zadovoljnim. Pored toga, ulažemo u infrastrukturu i širimo kapacitete. Svake godine ostvarujemo dobit na osnovu kojeg plaćamo državi porez, pa smatram da je naša Specijalna bolnica daleko od privatizacije. Sa druge strane, to ne znači da se neće pojaviti potreba za tim, jer sve zavisi od države i njenih planova.

Na Samaru imamo tri bazena – jedan veliki za odrasle, toboganski i dečiji bazen gde takođe postoji tobogan. Zatim, tereni za odbojku na pesku, veliki tenis, stoni tenis, iznajmljivanje bicikli za brdski biciklizam, i to je uglavnom ono što nudimo našim posetiocima

Sportsko-rekreativni centar „Samar“ je počeo sa radom 6. juna, pa pored rehabilitacije i oporavka pacijenata, šta Ribarska banja može da ponudi turistima ovog leta?

– Naša osnovna delatnost je rehabilitacija, ali paralelno sa tim poseban akcenat stavljamo i na prevenciju koja je, po meni, najbolji i najjeftiniji lek. Preventivne procedure i programe sprovodimo kroz naš velnes centar i Sportsko-rekreativni centar „Samar“ gde gostima nudimo veliki broj sadržaja zbog čega oni i dolaze kod nas. Tako u okviru velnes programa imamo velnes bazen na otvorenom i zatvorenom, slanu sobu, saunu, fitnes. Na Samaru imamo tri bazena – jedan veliki za odrasle, toboganski i dečiji bazen gde takođe postoji tobogan. Zatim, tereni za odbojku na pesku, veliki tenis, stoni tenis, iznajmljivanje bicikli za brdski biciklizam, i to je uglavnom ono što nudimo našim posetiocima.

Poznati su i kulturni programi Ribarske banje. Da li će biti nekog posebnog programa povodom 190 godina postojanja?

– S obzirom da smo u godini jubileja, sve naše manifestacije biće posvećene tome – Vuletovi dani, etno festival, likovne kolonije, sportske manifestacije, folklori, koncerti. Uglavnom će to biti ono što je tradicionalno, sa posebnim akcentom na 190 godina postojanja. Ono što treba istaći jeste da će centralni događaj predstavljati početak radova na izgradnji novog stacionara, dok ćemo štampati ilustrovanu monografiju o nastanku i razvoju Ribarske banje.

Jednom prilikom ste za medije pomenuli plan vezan za dentalni turizam, pa kakva je trenutna situacija po tom pitanju?

– To je ideja.  S obzirom da je zdravstveni turizam u ekspanziji ne samo kod nas, već i u čitavom svetu iz čega je proistekla ideja da mi u Ribarskoj banji ponudimo nešto u vidu dentalnog turizma. Predvideli smo prostor u novom stacionaru gde bi mogla da se smesti jedna stomatološka služba. Ponavljam da je sve još uvek u formi ideje koju ćemo probati da realizujemo preko Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda sa predlogom da se u našoj ustanovi organizuje stomatološka služba. Time bismo mogli da ponudimo domaćim i stranim gostima mogućnost izrade zubnih proteza, zubnih implanta i svega onog što je aktuelno u svetskoj stomatologiji. Želimo da pacijenti ostanu kod nas dok traje procedura zubne protetike i ujedno uživaju u ostalim našim sadržajima. Po završetku stomatološkog zahvata, nakon desetak, petnaest dana, oni se vraćaju svojim kućama sa novim zubima i lepim osmehom, a mi ostajemo zadovoljni što su to vreme proveli kod nas.

Da li postoje određeni problemi koje treba rešiti u narednom periodu?

– Probleme rešavamo u hodu. Ono što je dugoročno problem jeste pijaća voda. Mi je u bolnici imamo dovoljno, ali to ipak nije zadovoljavajuće za ceo potez Ribarske banje. S obzirom da se banja širi i paralelno sa izgradnjom našeg novog stacionara, grade se i privatni hoteli, pa treba dovesti pijaću vodu. Prvobitni plan je bio da se to učini sa Malog Jastrepca do koga je došla pijaća voda sa jezera Ćelije. Asfaltnim putem od Malog Jastrepca do Ribarske banje bi prošla i pijaća voda. Ipak, planove je „pokvarila“ korona. Neposredno pre pandemije, ljudi iz Puteva Srbije su prošli šumskim putem koji spaja Ribarsku banju i Mali Jastrebac, što je otprilike 30 kilometara. Krenuli su sa obeležavanjem i odradili su jednu trasu u dužini od  oko 10 kilometara kada je došlo do kovida. Ipak, verujem da će se u narednom periodu nastaviti sa tim radovima, te da će biti urađen put kojim bi Mali Jastrebac i Ribarska banja postali jedna turistička destinacija.

Ono na čemu treba takođe raditi jeste izgradnja jednog modernog sistema za prikupljanje i preradu otpadnih voda, čime bi se u potpunosti osigurao dalji napredak Ribarske banje kao presudnog centra zdravstvenog turizma.