Sindikalci Kruševca: “Povećanje minimalca mora biti veće od predloga Ministarstva”
Postavljeno: 10.09.2020
Da minimalna cena rada mora biti veća od 8,6 odsto koliko je Ministarstvo za rad i zapošljavanje predložilo, složili su se svi članovi međuopštinskog Veća Saveza samostalnih sindikata u Kruševcu. Na sednici je zaključeno i da stanje zaposlenosti u Kruševcu nije narušeno zbog epidemije korona virusa, ali da su pojedine firme ušle u finansijske probleme zbog smanjenog obima posla
Kruševački sindikalci dogovorili su se da će Ministarstvu za rad i socijalna pitanja uputiti dopis u kome će navesti da nisu zadovoljni povećanjem minimalne cene rada od 8,6 odsto, koliko je Ministarstvo predložilo na današnjoj sednici Socijalno ekonomskog saveta.
U međuopštinskom Veću podržavaju stav sindikata da povećanje bude najmanje 10 odsto, ocenjujući da bi i sa takvim povećanjem minimalna zarada bila manja od minimalne potrošačke korpe koja sada košta 36 hiljada.
Saša Nešić, predsednik ovdašnjeg sindikalnog veća upoznao je članove da je Savez samostalnih sindikata Srbijer tražio da minimalna zarada iznosi bar 37 i po hiljada, ali da su predstavnici Unije poslodavaca protiv toga, te da nude povećanje od 4 do 6 odsto, što iznosi svega 1800 dinara.
– Očigledno je da će država morati da preseče, ali se nadamo da će izaći u susret zahtevima sindikata i da će povećanje minimalne cene rada iznostiti najmanje 10 odsto – rekao je Nešić, dodajući da bi time minimalna zarada iznosila nešto više od 33 hiljade dinara.
O tome da bi minimalna zarada morala brže da raste ukoliko država želi ispuni obećanje predsednika Vučića o prosečnoj plati od 900 evra u narednih nekoliko godina, govorio je predsednik sindikalne organizacije u Trajal korporaciji, Milosav Vukojičić. On je upozorio i na činjenicu da kod nas strane kompanije, u čijim matičnim zemljama se radnici daleko bolje plaćaju, koriste naše propise i u većini slučajeva radnicima isplaćuju minimalce, te da i zato ti minimalci treba da budu uvećani.
Ove godine minimalna cena rada po satu iznosi 143 dinara, minimalac je oko 30 hiljada a zagarantovana zarada, koju prima oko 330.000 radnika u Srbiji iznosi 24.800 dinara.
U nastavku sednice razmotrena je situacija sa zaposlenošću i materijalnim položajem radnika u svetlu epidemije korona virusa. Opšta je ocena da u Kruševcu nije bilo većih zastioja u radu privrednih kolektiva, da u većini firmi nije bilo otpuštanja niti smanjivanja zarada, ali da su neka od preduzeća sada ipak u finansijskoj krizi koja je posledica vanrednog stanja i opštih protivepidemijskih mera.
Na takve probleme ukazali su predstavnici sindikata iz Jugoprevoza i Poslovnog centra kojima se prihod značajno smanjio, ali i Javno komnalno preduzeće koje je u vreme epidemije imalo dodatne poslove i koje sada čeka rebalans budžeta da bi dobilo sredstva za te poslove.
Na potencijalno velike probleme koje bi ovdašnje firme mogle imati sa radnom snagom zbog pokretanja radova na Moravskom koridoru, ukazao je sindikalac Javnog komunalnog, Marko Marković. Prema njegovim rečima, radnici masovno odlaze kod turskog izvođača radova,konozoercijuma Behtel Enka, jer im on i podizvođači nude znatno veće plate.
– Već je sedam, osam vozača otišlo iz JKP jer tamo imaju i do sto hiljada platu, a kod nas 35-40 hiljada. Ne možete u Kruševcu sada da nađete ni stan za izdavanje zbog radnika koji dolaze da rade na autoputu, a kako čujem, njima će biti potrebno još više od 3000 radnika. Ako mi ne povećamo cenu rada, na kraju nećemo imati koga da angažujemo da radi – rekao je Marković.
Inače, sastanak Veća održan je po prvi put u renoviranom prostoru gradskog sindikata, što su, kako je rekao Saša Nešić, pomogle brojne kruševačke firme.
U Brusu kasne plate zaposlenima u tamošnjem javnom komunalnom preduzeću sa obrazloženjem da je budžet prazan. Ovo je na sastanku Veća rekao sindikalni poverenik Mladen Jovanović. Prema njegovim rečima, predstavnici JKP “Razvitak” su više puta pokušavali da zakažu razgovor sa novoiozabranom predsednicom opštine Valentinom Milosavljević, ali bez uspeha. Veće će zbog toga zvanično zatražiti prijem kod predsednice opštine, dogovoreno je na sastanku.
U Trajalu, u kome nije bilo zastoja proizvodnje niti problema sa isplatom zarada i zahtevima sindikata, planiraju privatizaciju pojedinih delova fabrike što će, kako je rekao Milosav Vukojičić, dovesti do pojave tehnoloških viškova, ali su za njih planirane otpremnine od oko 400 evra po godini staža. – Plan je da 200 evra dobijemo od države, a 200 od strateškog partnera koji bude kupio deo fabrike – objasnio je on.
N.B. – M.S.