Sezona alergija: Sve više ljudi obolelo od alergijskog rinitisa i astme

Broj osoba koje su osetljive na alergene iz vazduha iz godine u godinu se povećava. Pojedini imaju blaže smetnje, koje prestaju precvetavanjem biljke na koju su alergični, dok drugi imaju, dugogodišnje, respiratorne smetnje u vidu astme i hroničnog alergijskog rinitisa. Iz kruševačkog  Zavoda za javno zdravlje saznali smo da je trenutna situacija mirna, zbog kišnog perioda, ali da se u narednim nedeljima očekuje povećana koncentracija alergena u vazduhu. Tim povodom razgovarali smo i sa lekarima Opšte bolnice u Kruševcu koji su nam odgovorili koje sve simptome mogu izazvati alergeni iz vazduha, te kako se one mogu uspešno izlečiti

Prema podacima kruševačkog Zavoda za javno zdravlje trenutno u vazduhu nema povećane kocentracija nijednog polena, usled kiše, a u narednom periodu očekuje se povećanje koncentracije polena breze, vrbe, lipe i trava.

– Sa lepim vremenom možemo očekivati pojačan polen breze, vrba i trava. U martu su cvetali javor, tuja i čempres i prešli dozvoljenu granicu, ali oni spadaju u slabije alergene koji izazivaju blage alergijske reakcije – kaže Jasmina Kitanović, specijalistkinja biosanitarne tehnike iz Zavoda za javno zdravlje Kruševac.

Najjači i najopasniji  su polen breze i lipe, a njihova koncentracija biće povećana u narednom periodu.

– Zrna polena breze se javljaju krajem marta, ali svoju najveću koncentraciju dostižu u aprilu. To je jako opasan alergen i kad pređe dozvoljenu granicu može izazvati ozbiljne alergijske reakcije, a kod senzitivnih osoba, čak i niže koncentracije mogu izazvati probleme. Lipa takođe spada u alergene koji mogu izazvati poteškoće osetljivim osobama – objašnjava naša sagovornica.

Najveće koncentracija polena beleže se u jutranjim časovima kad je sunčano i blago vetrovito vreme, a vrednosti se smanjuju u večernjim časovima i posle kiše. Maksimalna koncentracija polenovih zrna po metru kubnom vazduha je 60 zrna, sem za ambroziju, koja spada u najjači alergen, te se maksimalnom koncetracijom smatra 30 zrna po metru kubnom vazduha. Sezonu merenja alergena Zavod za javno zdravlje uvek započinje početkom februara i ona traje do jeseni.

Sve više ljudi boluje od alergijskog rinitisa

Sve je više slučajeva pacijenata koji usled preosetljivosti na alergene iz vazduha razvijaju alergijski rinitis, te se 21. vek smatra vekom epidemije alergijskih reakcija. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 600 miliona ljudi u svetu boluje od alergijskog rinitisa, od čega 40 odsto čine deca.

– Naša specijalistička ambulanta dnevno primi i do 100 pacijenata, a očekujemo u narednom periodu sve veći broj zbog sezonskih alergija koje počinju. Došlo je do naglog cvetanja usled promene klime, pa ljudi ne stignu da se desenzibilišu zbog čega se javlja dosta novih pacijenata. Od rinitisa oboljevaju svi, od pet godina na više – kaže dr Ivana Zbiljić, specijalista otorinolaringologije Opšte bolnice u Kruševcu.

Alergijski rinitis može biti hroničan, što znači da njegove tegobe oboleli mogu osećati tokom cele godine i sezonski, koji se javlja samo u određeno doba godine, tokom cvetanja biljke na koju je osoba alergična.

-Pacijenti se najčešće javljaju zato što ne mogu da dišu kroz nos. Imaju jutarnje kijanje u napadima, bistro curenje iz nosa, slivanje niz zadnji zid žrela, svrab i zaglunutost ušiju i crvenilo očiju.

Ako osoba zna da je alergična na buđ, prašinu i grinje, ove alergene može lako da izbegne, za razliku od polena koji se nalaze u vazduhu.

-Koncentracija polena u vazduhu smanjuje se samo posle kiše, ali i tada treba koristiti terapiju, jer je važno da se ona koristi u kontinuitetu-ističe doktorka.

Svaki alergijski rinitis dovodi do otoka sluznice nosa, a samim tim ljudi su primorani da dišu na usta, tada nema prečišćavanja i zagrevanja vazduha, nema adekvatnog vlaženja usta, što u slučaju hroničnog rinitisa može dovesti do tzv. „hroničnog ždrela“.

-Tada pacijenti primete da im smetaju hladna i gazirana pića, kao i određena jela. Često imaju bolove  u grlu, zbog čega dolaze da traže pomoć.

Pacijenti sa rinitisom često traže da im se urade alergološke probe, međutim, nekad je dovoljan samo dobar pregled i anamneza kako bi se utvrdilo na šta je osoba alergična.

-Najvažnije je saslušati pacijenta, koje tegobe ima i u kojim periodima godine. Najjači alergeni su lipa i ambrozija, i vrlo je bitno da doktor opšte prakse prepozna i razlikuje alergiju od infekcije gornjih disajnih puteva. Događa se i da su alergija i infekcija udružene, zato što alergija dovodi do otoka nosne sluznice, što je dobra podloga za razvoj infekcije. Tada je neophodno paralelno lečenje – ističe naša sagovornica.

Prema rečima dr Zbiljić, u lečenju ne postoji šema, već se terapija određuje prema svakoj individui. Za lečenje alergijskog rinitisa koriste se pumpice – nazalni kortikostoroidi, koji imaju minimalnu resorpciju.

-Pumpice koriste odrasli, ali postoje i one koje se mogu davati deci koja imaju više od tri godine. Kod trudnica od drugog trimestra dajemo pumpice kortikosteroida, a pre toga koristimo bezbedne antihistaminike. Zabluda je ne lečiti astmu i alergijski rinitis u trudnoći, jer plod može ostati bez adekvatnog dotoka kiseonika.

Terapija nazalnim kortikosterodima traje najmanje 15 dana, a vrši se u jutarnjim satima.

-Svakom pacijentu treba objasniti kako se koriste nazalni kortikosteroidi, najpre treba isprati nos fiziloškim rastvorom, promućkati bočicu kortikosteroida i aplicirati pravo, blago ukoso u svaku nozdrvu po dva prskanja.

Pored pumpica koriste se i antihistaminici koji se piju u vidu tableta.

-Tableta antihistaminika treba da se pije uveče. Ukoliko jedna tableta nije dovoljna, ako je jaka alergijska reakcija, piju se dve tablete, jedna ujutru, jedna uveče.

Pacijenti sa težim alergijama šalju se na lećenje na Alergološki institut.

-Prilikom lečenja sledimo smernice Evropskog rinološkog društva, i na osnovu njih imamo redosled uvođenja lekova koji se piju „per os“ i koji spadaju u konzervativnu terapiju. Drugi vid terapije podrazumeva specifičnu imunizaciju, koju ne radimo u ustanovama sekundarnog tipa, već na Alergološkom institutu u Beogradu. Alergijska imunoterapija ili desenzibilizacija vrši se kod težih slučajeva alergija, na primer kod pacijenata koji imaju „Samterov trijas“, koji podrazumeva nosnu polipozu i alergijski rinitis i astmu, koji su udruženi sa alergijom na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin).

Alergijski rinitis često je udružen sa astmom, pa je važno da se prepozna na vreme i leči od prvog dana.

-Imamo odličnu saradnju sa pulmološkom službom. Često prepoznamo asmatičare, koji se prvo kod nas jave zbog problema sa disanjem, pa ih upućujemo pulmologu koji će da ih leči dalje. Vrlo je važno da mi prepoznamo i lečimo alergije gornjih disajnih puteva, kako bi na taj način stavili pod kontrolu ili poboljšali stanje i donjih disajnih puteva – navodi doktorka Zbiljić.

Polen iz vazduha izaziva  astmu

Broj ljudi obolelih od astme takođe se povećava, a u odnosu na ono što su bile procene Svetske zdravstvene organizacije, i trenutno je nadmašio broj od 400 miliona ljudi, koji je predviđen za 2025. godinu. Da se broj asmatičara i u našem gradu raste tvrdi dr Nemanja Životić, specijalista interne medicine, na subspecijalizaciji pulmologije.

-Broj asmatičara raste, verovatno su i te brojke drugačije u odnosu na realno stanje, jer verovatno neki slučajivi nisu registrovani. Od ove bolesti  češće oboljevaju dečaci od devojčica, a nakon 40 godine, češće oboljevaju žene, i to od nealergijske astme – navodi naš sagovornik.

U Kruševcu se povećava broj pacijenata, sa respiratornim smetanjama, ali važno je razlikovati astmu od prolazne bronhijalne hipereaktivnosti.

– Poslednjih godina imali smo pandemiju kovida, ljudi su masovno kašljali, ali to nije bila astma. Mnogo ljudi je imalo post kovid sindrom, gde je bilo slučajeva koji su imali oštećenje epitela, koja je zahtevala terapiju sličnu astmi. Takođe, ljudi reaguju i na povećano aerozagađenje na sličan način, ali je to kratkotrajno za razliku od astme, koja je hronična inflamatorna bolest za ceo život – objašnjava dr Životić.

Suv, nadražajni kašalj, sa oskudnim iskašljavanjem, karakterističan je za astmu kao i  zviždanje u grudima, pogotovo kad oboleli pokušavaju da izbace vazduh iz pluća čuje se tzv. „sviranje“, osećaju stezanje u grudima, teskobu i gušenje. Simptomi se javljaju noću ili u ranim jutarnjim satima.

-Postoji mnogo tipova astme, ljudi češće treba da se upućuju pulmologu, zato što je patofiziologija astme složena, i nažalost, mnogi lekari ne znaju da je prepoznaju, a kamoli pacijenti. Nephodno je sprovesti različita istraživanja, počev od spirometrije do bronhodilatacionih testova, bronhoprovokacionog testa, a kod nekih slučajeva gde je teško dokazati astmu pacijenti se šalju na ispitivanja u tercijalne ustanove  -ističe dr Životić.

Pored alergena iz prirode, astmu mogu izazvati i kućna prašina, grinje, bubašvabe, gljivice, pojedini kućni ljubimci, ali i hrana. Takozvanu „profesionalnu astmu“ mogu izazvati pojedina hemijska jedinjenja sa kojima se susreću osobe koje obavljaju određena zanimanja, astmu mogu izazvati i određeni lekovi kao što je aspirin.

-Oni koji znaju da su alergični na određeni polen koji je u fazi cvetanja, treba da se pridržavaju terapije, da ne bi imali izražene simptome. Najvažnije je odrediti dobru terapiju, a njena osnova su inhalacioni kortikosteroidi tzv. „pumpice“, a takve osobe treba da  vode normalan i uravnotežen život – objašnjava naš sagovornik.

Astmu mogu pogoršati virusne i respiratorne infekcije, napor, promene vremena, visoka vlažnost, vetar, hladan vazduh, aerozagađenje, pušenje, vraćanje kiselog sadržaja iz želuca, razni emocionalni faktori.

-Savremena terapija je veoma efikasna i treba redovno da se uzima, da ne bi došlo do trajnih oštećenja pluća u smislu trajno suženih disajnih puteva. Kod osoba koje izađu iz napada, a koriste lekove, funkcija pluća  je potpuno očuvana – ističe dr Životić.

Da li postoji zavisnost od kapi za nos?

Kapi za nos, spadaju u ozbiljnu grupu lekova, a ljudi ih često koriste na svoju ruku, što može izazvati zavisnost i oštećenje sluzokože nosa.

-Ljudi često krenu sami da se leče, što nije dobro i pređu dozvoljeni broj dana predviđen za korišćenje kapi, a to je maksimalo 10 dana. Najčešće kapi koriste uveče, kad treba da utonu u san, kako bi „prodisali“. Kapi pola sata imaju dejstvo kod zavisnika, nakon čega oni kažu da im se nos „zacementirao“-kaže dr Zbiljić.

Ovo je klasična vrsta zavisnosti, pa zato podrazumeva i odvikavanje i volju da se sa nepotrebnom upotrebom kapi prestane.

-Neki odmah prestanu da koriste kapi, a neki uveče koriste blaže, dečije kapi ili obične hipertonične rastvore, dok sasvim ne prestanu i dok se ne regeneriše sluznica. Tada pacijenti shvate da mogu da dišu i bez kapi za nos.

Svetski dan astme

Globalna inicijativa za astmu (GINA) dvadest godina za redom, obeležava Svetski dan astme 2. maja u cilju  poboljšanja svesti o astmi i lečenja širom sveta. Ove godine ovaj dan će se obeležiti pod parolom „Astma – lečenje za sve“. Zato što se najveći mortalitet javlja u zemljama sa niskim standardom, GINA nastoji da smanji ovo opterećenje ohrabrujući lidere u zdravstvu da obezbede dostupnost i pristup efikasnim lekovima.

Marija Janković

Foto: Privatna arhiva, pixabay