Saveti stručnjaka: Ne spaljivati već zaoravati žetvene ostatke

Ratari ovih dana koriste period lepog vremena kako bi obavili  žetvu strnih žita. Na žalost, često se dešava da posle obavljene žetve vidimo spaljene žetvene ostatke na parcelama. Spaljivanje biljnih ostataka na otvorenom polju je veoma štetna mera koju poljoprivrednici često primnenjuju kako bi sebi olakšali kasniju obradu zemljišta. Umesto spaljivanja, mnogo bi korisnije bilo da se obavi zaoravanje žetvenih ostataka, poručuju stručnjaci

Zaoravanje strništa je prva mera u pripremi zemljišta za sledeći usev i od njenog pravilnog izvođenja zavisi i uspeh ostalih agrotehničkih mera. 

– Obrada strništa ima niz prednosti, pre svega, čuvanje zemljišne vlage, borba protiv korova kao i mineralizacija žetvenih ostataka, što sve pozitivno utiče na strukturu i vodno vazdušne osobine zemljišta – kaže inženjerka SnježanaVujinović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kruševac.

S druge strane, spaljivanje strništa, osim što je zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara, ima ima niz negativnih posledica koje dovode do dugotrajnog degradiranja zemljišta, naročito ukoliko se izvodi svake godine. 

– U našim zemljištima sve su prisutniji procesi degradacije i smanjenja sadržaja organske materije, a upravo je i spaljivanje biljnih ostataka jedan od uzroka tih procesa – upozorava Vujinovićka, dodajući da se zaoravanjem žetvenih ostataka doprinosi smanjenju negativnog trenda opadanja organske materije u zemljištu.  

– Zaoravanjem žetvenih ostataka popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta i mi apelujemo na poljoprivredne proizvođače da ne spaljuju žetvene ostatke, jer osim gubitka vlage i organske materije sa oranica, vatra zagađuje životnu sredinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara većih razmera.

Vujinović podseća i da se kazne za one koji krše Zakon o zaštiti od požara kreću od 10 hiljada dinara za fizička, do čak milion dinara za pravna lica, kao i da se poljoprivredno gazdinstvo koje prekrši odredbe ovog zakona može staviti u pasivan status u naredne tri godine. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, registrovano poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje pravo na podsticajna sredstva. 

Inače, vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe, a period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi i od dužine vremenskog perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. 

– Posle ranih preduseva biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Dubina zaoravanja, odnosno ljuštenja strništa, zavisi od tipa zemljišta, vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja je 10-15 cm a obavlja se plugom ili tanjiračom – savetuje naša sagovornica.