Sa studijske posete švedskom gradu Javle – dragocena iskustva u tretmanu voda i alternativnim izvorištima

Deo projektnih aktivnosti na uvođenju integrisanog upravljanja jezerom Ćelije u okviru programa “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka pridruživanja Evropskoj Uniji” koji se sprovodi  u saradnji sa Švedskom i SKGO, bila je i studijska poseta švedskom gradu Javle. Sličnosti dva regiona i dobra rešenja koja su Šveđani predstavili svojim gostima, čine važan korpus znanja primenjivih i na upravljanje našim vodnim resursima, zaključak je učesnika posete

Poseta gradu Javle je i plod procene da zaštita jezera Ćelije treba da bude regionalni projekatb i da Javle ima mnogo sličnosti sa našim regionom, te je ocenjeno i da učesnici treba da demonstriraju taj regionalni pristup, a delegacija treba da bude na nivou najviših donosilaca odluka u svim zainteresovanim lokalnim samoupravama. Zato su tim koji je krajem prošlog meseca tri dana boravio u ovom gradu činili predstavnici lokalnih samouprava Kruševca, Brusa, Blaca i Aleksandrovca.

Kruševački tim činili su gradonačelnica Jasmina Palurović, direktor Vodovoda Vladimir Milosavljević i Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnice i koordinatorka projekta zaštite jezera Ćelije. Brus su predstavljali predsednik opštine i direktor tamošnjeg komunalnog, Blace takođe predsednik opštine i njegov pomoćnik, a Aleksandrovac pomoćnica predsednika Opštine i direktor javnog komunalnog preduzeća.

Dobra organizacija važnija od novca

– Pored nas, u studijsku posetu  su pozvani i predstavnici SKGO s obzirom na to da se preko njih sprovodi projekat, tako da je deo delegacije bio generalni sekretar Đorđe Stanišić i njegovi saradnici koji učestvuju u projektu i bilo je dobro to što nam se u ovoj studijskoj poseti pridružila i predstavnica Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede – smatra Olivera Drenovac koja nam je prenela utiske i primere dobre prakse koji bi nam mogli pomoći kako u zaštiti jezera Ćelije, tako i generalno u sveobuhvatnom staranju o vodnim resursima kojima raspolažemo.

– Bila je to veoma sadržajna poseta, domaćini su bili sjajni, ta nepuna tri radna dana odlično organizovali, tako da smo imali priliku da posetimo i kompaniju koja se bavi upravljanjem otpadnim vodama Gestrike Vaten, koja opslužuje 5 opština, zatim postrojenje za tretman voda Duvbaken, u kojem se primenjuje metoda veštačke infiltracije vode u podzemni rezervoar Javle – Valbo esker i novoizgrađeni sistem za snabdevanje vodom i kanalizacionu mrežu u naselju Norlandet  – kaže za GRAD Olivera Drenovac.

Kao snažan utisak izdvaja činjenice da se, iako je Švedska jedna od najbogatijih zemalja po vodnim resursima i mnogo bogatija po standardu od Srbije, ipak susreće sa sličnim problemima, ali da su rešenja koja se uspešno implementiraju u Javleu dokaz da novac nije uvek presudan za kvalitetnu zaštitu i upravljanje vodama. Takođe, sličnosti našeg i njihovog regiona su, kako kaže, gotovo neverovatne, što je dodatno pomoglo da se neka njihova rešenja sagledaju u svetlu naših problema.

– Grad Javle  ima stotinu hiljada stanovnika i okolne opštine koje su manje i oni su se isto suočili sa problemom regionalnog pristupa upravljanju i proizvodnji pijaće vode i rešavanju otpadnih voda. Njihova rešenja pokazala su nam da poenta nije u novcu već  u organizaciji. Oni su to organizovali tako što imaju jednu kompaniju koja se bavi upravljanjem otpadnim vodama i ćerke kompanije u svakoj toj lokalnoj samoupravi koje tako funkcionišu kao jedan sistem i to je ono što mi treba da uradimo kod nas u Kruševcu. Bila je zaista jako interesantna ta potpuno identična situacija i zahvaljujući našem projektnom menadžeru Tomasu Nilu koji je to prepoznao, imali smo priliku da to vidimo u Švedskoj.

Kad preko izvorišta ide autoput….

U Javleu uglavnom koriste podzemne rezervoare vode, mada imaju i površinske kao mi sa jezera, ali se i i oni suočavaju sa zagađenjem.

– Rekli su nam da je do pre deset godina njihova voda bila toliko čista da je mogla da se pije bez prečišćavanja. Međutim sada to već nije situacija i bez obzira što se oni maksimalno rude da brinu o životnoj sredini. Voda je sistem koji cirkuliše i ne može da se sačuva u granicama država. Rekli su nam da za rešavanje nekog problema i proseku pet godina projektuju i vrše istraživanja da bi došli do rešenja. I došli su, između ostalog, i do  zaključka da Šveđani jako mnogo putuju u razne egzotične zemlje i da odatle prenose neke bakterije i viruse koji ne žive na njihovom području i da se te bakterije kasnije pojave i u vodi.

Šveđani su ove godine imali jako dugo i toplo leto sa visokim temperaturama i nekoliko meseci bez kiše što je za njih, kaže naša sagovornica, apsolutno nezamislivo. Posledica toga je da se nivo podzemne vode koji oni pomno prate, spustio se do te mere da su čak u nekim delovima Švedske imali problema sa snabdevanjem, pa su zabranili polivanje, pranje ulica… To je sve uzrokovano klimatskim promenama i Šveđani o tome veoma vode računa.

– Videli smo fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, razgovarali o njihovim izazovima i rešenjima, videli smo postrojenje gde se vrši prečišćavanje vode iz reke da bi se ta voda infiltrirala u podzemni rezervoar baš zato što imaju problem sa smanjenjem nivoa rezervoara. Da bi hranili podzemni rezervoar i držali ga u dobrom kapacitetu, oni vrše prečišćavanje vode iz reke do nekog stepena, a onda kroz presak i šljunak upušaju tu vodu u rezervoar. I to su neke stvari gde  se vidi kako ljudi dugoročno strateški razmišljaju o vodosnabdevanju.

Govoreći o paralelama koje su tokom posete uočili u odnosu na našu situaciju, Olivera navodi:

– Javle koristi vodu za piće iz podzemnog rezervoara, jezera, međutim, oni su iznad tog rezervoara pre možda trista godina gradili grad, pa su tu napravili i autoput. U to vreme nisu imali dovoljno znanja koliko to ugrožava podzemne vode koje su njima rezervoar vode za piće. Sad im je to problem, jer se grad intenzivno razvija i ljudi žele tu da grade, a oni pokušavaju to da spreče, baš kao mi na jezeru.

Autoput je, takođe, veliki problem zato što se iz luke Javle vozi gorivo za aerodrom i oni su veoma zabrinuti zbog toga, a koliko su pažljivi i koliko brinu, pokazuje i detalj da, recimo, ukoliko se desi saobraćajna nesreća koja za posledicu ima da se zapali automobil, pravilo je da vatrogasci ne smeju da gase. Spašavaju se ljudi, a automobil se ostavlja da izgori, zato što se ne sme koristiti voda da se ne bi slivala u rezervoar. Trude se da taj autoput obezbede od eventualnog prolivanja naftnih derivata. Mi takođe imamo saobraćajnicu na jezeru i mi bi trebalo da se borimo protiv takvih stvari.

Nikako bez alternativnih izvora!

Za učesnike studijskog putovanja posebno su važna bila uputstva vezana za alternativne izvore snabdevanja vodom.

– To je ono mesto na kome, ja mislim, mi mnogo grešimo. Jer u Javleu, bez obzira što im je podzemni rezervoar bogat vodom, oni razmišljaju o alternativi. Bili su veoma iznenađeni kada smo mi rekli da mi nemamo alternativni izvor vodosnabdevanja, da nam je jezero jedini izvor i rekli su nam da to nije dobro iz više razloga. Na jezeru može da dođe do akcidenta i do zagađenja, može da dođe i do prirodne nepogode i prosto mora da se razmišlja o alternativi. Oni imaju alternativu tako što su u jednoj susednoj oštini takođe otkrili veliki podzemni bazen i zajedno sa tom opštinom formirali preduzeće za vodosnabdevanje.

Na pitanje šta bi za nas bila alternativa, Drenovac podseća da mi imamo staro izvorište o kome se trenutno ne staramo i da bi trebalo da uradimo revitalizaciju tih reni bunara, da ih stavimo u funkciju i da se to čuva kao rezervni izvor vodosnabdevanja.

– I ono što  je takođe meni bilo jako interesantno, kada smo  ih pitali da li se njihov vodovod širi na seoska naselja, bili su veoma začuđeni  i rekli su: “Naravno da ne”. Gradski vodovod je samo za gradsko naselje a seoska se rešavaju individualno, kako snabdevanje vodom tako i kanalizacija. Oni smatraju  da je to neracionalno i moguće je da su u pravu, zato što mi sad već imamo velikih tehničkih problema zbog velikih daljina, a drugo, čuvanjem seoskih izvorišta i seoskih vodovoda mi obezbeđujemo i ta neka alternativna izvorišta vodosnabdevanja u slučaju nekih vanrednih situacija, tako da bi trebalo razmisliti o toj njihovoj praksi i o tome da li od njih treba nešto naučiti ili prepisati.

N.Budimović