Sa panela o sprečavanju nasilja u porodici: Pomaka ima – ali i propusta
Postavljeno: 13.12.2018
Godinu i po dana od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici evidentni su pomaci u zaštiti žrtava i procesuiranju nasilnika, ali i dalje postoje problemi u funkcionisanju grupa za koordinaciju i saradnju, kaznenoj politici prema počiniocima i većoj podršci žrtvama. Ovo je zaključeno na panelu posvećenom primeni ovog Zakona koji je u Kruševcu organizovalo Udruženje žena „Peščanik“
Tokom godinu dana na području Rasinskog Okruga, prema policijskoj evidenciji prijavljena su 1483 slučaja nasilja u porodici, izrečeno je 257 hitnih mera udaljenja nasilnika i 467 mera zabrane prilaska. To je deo statistike kojom je otvoren panel posvećen primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
U istom periodu izrečeno je 47 prekršajnih hitnih mera (zatvor do 60 dana), a Oopštinska javna tužilaštva podnela su četiri tužbena zahteva, sva četiri usvojena, dok su centri za socijalni rad podneli 30 tužbenih zahteva čija sudbina je za sada nepoznata. Grupe za koordinaciju i saradnju razmatrale su 2482 slučaja nasilja, od čega 557 novoprijavljenih i izradile 127 individualnih planova zaštite.
Statistika pokazuje da su žene najčešće žrtve nasilja, a alarmantan je i podatak da se, i pored uspostavljenog sistema rada institucija, broj femicida ne smanjuje. Samo u 2018. godini od strane partnera ili bliskih srodnika ubijeno je 30 žena. Na to je ukazala voditeljka panela, Slavica Stanojlović, a dodatno su je potkrepili i podaci koje je iznela dr Nevena Petrušić, profesorka Niškog univerziteta koja je na ovom skupu predstavila rezultate istraživanja pravosudne prakse u procesuiranju krivičnog dela nasilja u porodici.
Ovo istraživanje profesorka Petrušić sprovela je u saradnji sa Natalijom Žunić i Vidom Vilić uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, 2018. godine na uzorku od 100 pravosnažnih sudskih predmeta pred sudovima u beogradu, Nišu i Novom Sadu. Analiza predmeta pokazala je, između ostalog, da 75,41 odsto žrtvana porodičnog nasilja čine žene, a da su u 94 odsto slučajeva počinioci muškarci.
Frapantan je i podatak da se u više od 50 odsto slučajeva nasilje dogodilo pred decom, da je najzastupljenije bilo fizičko nasilje, te da je način izvršenja veoma brutalan.
Prema ovom istraživanju, prosečna žrtva je žena od 25 do 60, pa čak i preko 65 godina starosti, u braku, majka dvoje ili više dece, srednjeg obrazovanja, zaposlena ili penzionerka, rođena je i živi u gradu. Uglavnom ne želi da svedoči i ne pridružuje se krivičnom gonjenju počinioca.
Prosečan počinilac je muškarac od 35 do 56 godina starosti, srednjeg obrazovanja, nezaposlen, oženjen, rođen i živi u gradu. Delo izvršava u stanju srednjeg pijanstva, ne priznaje izvršenje dela i ne prihvata odgovornost.
Petrušićka skreće pažnju na činjenicu da je alkohol čest okidač. Mada ne i uzrok nasilja, ali da sklonost počinilaca alkoholu ili drogama nije u predmet sudske istrage. Takođe ukazuje da profil prosečne žrtve i počinioca na osnovu analiziranih slučajeva upućuje na zaključak da su žene sa sela u sistemu zaštite mnogo manje vidljive iako je patrijarhalni model življenja koji u velikoj meri generiše nasilje tamo učestaliji.
Analizirajući sudsku praksu, profesorka Petrušić je zaključila da se sudovi uopšte ne bave motivima nasilja, da su odgovori na kršenje hitnih mera zaštite blagi, a kazne u 66,6 odsto slučajeva samo uslovne.
Takođe, i trajanje sudskih postupaka je često nedopustivo dugačko. U 20 odsto slučajeva od podnošenja krivične prijave pa do podnošenja optužnog akta prođe od jedne pa čak do četiri godine, dok su pojedini sudski procesi od podizanja optužnice do presude trajali i pet godina.
Posebno su problematične takozvane olakšavajuće okolnosti koje sudovi navode, pa se tako, kao olakšavajuća okolnost za jednog od počinilaca navodi to što je magistar, a za drugog to što „inklinira porodičnom životu“.
Dr Nevena Petrušić je skrenula pažnju i na povećan procenat nasilja prema starim osobama. Dok je ranije partnersko nasilje bilo dominantno, sada se u istom procentu pojavljuje i nasilje prema ostalim članovima porodice – najčešće od strane sinova ili unuka.
Panelu su prisustvovali i predstavnici Policijske uprave Kruševac, centara za socijalni rad u Rasinskom okrugu, kruševačke službe hitne pomoći, prekršajnog suda, ženskih nevladinih organizacija. U njihovim diskusijama moglo se čuti da je broj obučenih policajaca za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja značajno uvećan, da se procedure poštuju, ali da bi se više pažnje moralo obratiti na istoriju porodičnog nasilja u svakom pojedinačnom slučaju.
Takođe je ukazano i na nedostatak broja zaposlenih u centrima za socijalni rad, kao i na nedovoljnu uključenost nevladinih organizacija u rad grupa za koordinaciju i pružanje podrške žrtvama, ali i samih žtrava u izradu individualnih planova zaštite.
Opšti je zaključak da je neophodna veća saradnja i bolje korišćenje svih resursa u podršci žrtvama, kako bi se osnažile da redefinišu svoj život i izađu iz začaranog kruga nasilja.
Panel „Peščanika“, posvećen primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici deo je aktivnosti u okviru međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“.