Roditeljstvo u doba korone, šta kažu istraživanja

U istraživanju koje je sproveo Institut Batut svaka treća majka navela je da joj roditeljstvo teže pada od početka pandemije korona virusa. Petina majki prijavila je pogoršanje i fizičkog i mentalnog zdravlja

Pored građana starijih od 65 godina koji se od početka pandemije korona virusa nalaze u specifičnim životnim okolnostima, i porodice sa malom decom susreću se sa brojnim izazovima, pre svega kako organizovati prostor i svakodnevnu rutinu, te kako unaprediti komunikaciju prikladnu za sve članove porodice.

U pojedinim prodicama neki članovi domaćinstva imaju manje strpljenja za ostale sa kojima dele životni prostor, što je posebno bilo izraženo tokom izolacije, a što je dovelo i do povećanog porodičnog nasilja. To govori da neke porodice nemaju dovoljno kapaciteta da se nose sa stresom zbog pandemije izazvane korona virusom.

U istraživanju o uticaju pandemije korona virusa na porodice i decu, koje je sproveo Insitut Batutu zahvaljujući UNICEF-u, svaka peta majka izjasnila se da joj se pogoršalo i fizičko i mentalno zdravlje.

Stepen prepoznavanja važnosti mentalnoj zdravlja, kako je pokazalo istraživanje, veći je u urbanim nego u ruralnim sredinama, kao i kod roditelja sa višim i visokim obrazovanjem, u odnosu na one sa nižim obrazovanjem. Potrebu da potraži pomoć psihologa imalo je samo četiri odsto majki, a samo polovina od njih je uspela da tu pomoć i dobije.

Istraživanje je pokazalo da su uloge majki tokom trajanja epidemije različite. Polovina ispitanica tvrdi da nema razlike u odnosu na period pre pandemije, trećina da im roditeljstvo teže pada, a oko 15 odsto njih je bilo pri stavu da se lakše snalaze u ulozi roditelja.

Inače, da uticaj pandemije na mentalno zdravlje kako roditelja tako i celokupne populacije nije uopšte zanemarljiv, dokazuju brojna istraživanja na globalnom nivou. Kao posledica svakodnevne izloženosti brojnim stresovima i izazovima, pored dominatnog učešća straha, povećana je i zastupljenost anksioznosti, depresivnosti, te češća zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Neka istraživanja pokazuju i povećano prisustvo samopovređivanja i suicidnog ponašanja.

Preporuka za roditelje dece predškolskog i školskog uzrasta je da ne pokazuju paniku, već da razgovaraju sa decom o tome da su uz njih sigurna, bezbedna i da ih vole.

Važno je da roditelji adolescenata znaju da i deca u tom uzrasnom dobu mogu biti anksiozna i zabrinuta i da je jako bitno da uspostave dobru komunikaciju sa njima.

Kako se život tokom pandemije menja u manjem ili većem obimu, preporuka generalno za sve je, između ostalog, da u svakodnevne aktivnosti uvedu neke nove rutine, poput vežbanja, kuvanja, čitanja, meditacije…
Savetuje se i održavanje kontakata sa drugim ljudima kao veliki i značajan izvor mentalnog blagostanja, odnosno, držanje fizičke ali ne i socijalne distance.

Negativne emocije poput uznemirenosti, besa, tuge, potištenosti, beznađa, bespomoćnosti i očaja, a koje prate celokupnu ovu situaciju, ne treba potiskivati već o njima razgovarati sa članovima porodice ili sa stručnim licima koja pružaju psihološku pomoć.

Umesto etiketiranja obolelih od korone kao “žrtve” ili “bolesnike”, prema obolelima od korone treba pokazati saosećajnost jer su to samo ljudi koji će se nakon oporavka vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Kako se u novonastaloj situaciji mnogi suočavaju sa napadima panike, važno je znati da nikada niko nije umro od panike, niti izgubio kontrolu nad svojim mislima ili ponašanjem. Napadi panike nisu znak ludila ili neke teške bolesti, ističu u Batutu.

Podjednako je važno sačuvati i fizičko zdravlje, te se savetuje redovna fizička aktivnost, pravilna i izbalansirana ishrana i unošenje dosta tečnosti.

D.P. – Foto: pixabay