Reč stručnjaka: Značaj kalcifikacije zemljišta za poljiprivrednu proizvodnju

Kalcifikacija zemlјišta je meliorativna mera popravke kiselosti zemlјišta unošenjem potrebnih količina krečnog materijala, a obavlja se kada na njivama nema useva. Stručnjaci kažu da je najpovoljniji trenutak za kalcifikaciju pred prolećno oranje

-Najbolјe je kalcifikaciju obaviti neposredno posle žetve u vreme zaoravanja žetvenih ostataka. Prilikom zaoravanja kreča sa žetvenim ostacima prođe dovolјno vremena od kalcifikacije do prolećne setve, odnosno kreč se rastvori u zemlјištu i već u prvoj godini se može uočiti povolјno dejstvo kreča na povećanje plodnosti kiselih zemlјišta. Ukoliko se kalcifikacija ne obavi na vreme, onda se izvodi u jesen a ako se iz bilo kojih razloga ne obavi tokom jeseni, onda se izvodi rano u proleće i to neposredno pred prolećno oranje iako je to najnepovoljniji momenat za izvođenje ove mere – objašnjava Snježana Vujinović, iz kruševačke Poljoprivredno savetodavne i stručne službe.

Kalcifikacija zemlјišta je meliorativna mera popravke kiselosti zemlјišta unošenjem potrebnih količina krečnog materijala. Kiselost zemlјišta se meri pH vrednošću zemlјišnog rastvora. Zemlјišta koja imaju pH vrednost nižu od 7 su kisela zemlјišta. Ukoliko je pH vrednost iznad 5, kalcifikacija se uglavnom ne obavlјa, već se vrši unošenje fiziološko alkalnih đubriva u zemlјište u toku nekoliko godina. Kalcifikacija se obavlјa na zemlјištima koja imaju pH vrednost nižu od 5.

-Za kalcifikaciju zemlјišta koriste se sledeća sredstva: mleveni krečnjak, mleveni dolomit, živi negašeni kreč i gašeni kreč. Prilikom izvođenja kalcifikacije, obavezna je primena organskih đubriva (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo) jer razlaganjem organskih đubriva pod dejstvom mikroorganizama u zemlјištu se oslobađa uglјen-dioksid koji je neophodan za rastvaranje kreča u zemljištu. Količina kreča koja se unosi u zemlјište zavisi od kiselosti zemlјišta, strukture zemlјišta, sadržaja organske materije u zemlјištu i tolerantnosti bilјaka prema kreču-kaže Vujinovićka.

Na području Srbije ima mnogo kiselih zemlјišta ili onih koji postepeno prelaze u kisela zemlјišta a koja svojom lošom produktivnošću čine ograničavajući faktor biljne proizvodnje. Intezivna primena agrotehnike, nekontrolisana i neprimerena upotreba mineralnih đubriva, kao i sve manja primena organskih đubriva i uticaj kiselih kiša, izaziva stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištem. Na takvim zemlјištima poljoprivredne kulture imaju niže prinose zbog nepovoljne kiselosti zemljišta, odnosno niže plodnosti. Kisela zemlјišta su veoma siromašna
hranlјivim materijama, a posebno kalcijumom. Kako bi se nivo polјoprivredne proizvodnje podigao i sačuvale hranlјive materije od ispiranja, potrebno je da se kisela zemlјišta poprave unošenjem krečnog materijala, odnosno da se primeni kalcifikacija zemljišta. Kalcifikacijom se poboljšava mikrobiološka aktivnost i popravljaju se hemijske, vodno-vazdušne, mehaničke, fizičke i biološke osobine zemljišta.

Iz Poljoprivredno savetodavne službe podsećaju da je osnovni cilј polјoprivredne proizvodnje pre svega postizanje visokih prinosa odgovarajućeg kvaliteta. Za poljoprivednu proizvodnju, zemlјište je jedan od osnovnih činilaca uspešne, intenzivne proizvodnje, i zato je pre svega neophodno da zemlјište bude plodno. Plodnost zemlјišta utvrđujemo agrohemijskom analizom zemlјišta. Ukoliko se analizom zemlјišta utvrdi da je zemlјište siromašno organskim i mineralnim materijama, kao i nepovoljne kiselosti, potrebno je izvršiti meliorativno đubrenje kako bi se količina hranlјivih elemenata u zemlјištu povećala i postigla odgovarajuće kiselost za planiranu poljoprivrednu kulturu. Na osnovu agrohemijske analize zemlјišta polјoprivredni proizvođači dobijaju preporuke o pravilnom đubrenju, u smislu vrste i količine đubriva koje treba da unesu u zemljište, kao i vremena njihove primene. Poljoprivredni proizvođači mogu uraditi agrohemijsku analizu zemljišta u Poljoprivredno savetodavnoj i stučnoj službi u Kruševcu.