Reč stručnjaka: zelenom rezidbom do boljeg prinosa

Jedan od najvažnijih poslova u vinogradu koji bitno utiče na povećanje vegetativne snage čokota, kvaliteta grožđa i povećanje prinosa je zelena rezidba. Velika vlažnost pre početka cvetanja vinove loze pospešuje snažan porast lastara i listova te je tokom maja, kada lastari dostignu dužinu od 15-35 cm, poželjno ukloniti nepotrebne, suvišne lastare na čokotu, savetuju stručnjaci

– U praksi se najbolje pokazalo ostavljanje 15 do 18 lastara po dužnom metru špalira. U periodu vegetacije primenjuju se dva do tri zalamanja i pinsiranja (mera prekraćivanja lastara). Pinsiranje privremeno zaustavlja porasta lastara i preusmerava hranljive materije u cvasti naročito kod vinograda koji su slabo poneli rod i po pravilu obuhvata one lastare koji se u narednoj godini odbacuju. Najpoželjnije je pinsiranje izvoditi 10 do 20 dana pre cvetanja uklanjanjem rastućeg vrha glavnog lastara sa 2 do 3 članka ili odmah posle cvetanja. Rezultati su pokazali da je u cilju pravilne ishrane najefikasnije ostavljanje 8 do 12 listova iznad poslednje cvasti tj.grozda na lastaru – objašnjava savetodavac Radomir Bušatović, koji je i direktor kruševačke Poljoprivredno savetodavne i stručne službe.

Dodaje da se prekraćivanje ili delimično uklanjanje zaperaka( zalamanje) u praksi pokazalo kao neophodno i primenjuje se po potrebi dva do tri puta tokom vegetacije u cilju smanjenja zasenjenosti, provetrenosti i lakše primene zaštitnih sredstava.

– Uklanjanje lastara izbilih iz suočica treba da poboljša kvaliteta grožđa i primenjuje se kod bujnih sorti, neurednog rasporeda i velikog broja lastara i zaperaka sklonih stvaranju gustih špalira. Lastari iz suočica su konkurenti osnovnim lastarima pa ih treba ukloniti čim izbiju u cilju očuvanja hranljivih materija i dobijanja odgovarajuće osunčanosti – precizira on.

Uklanjanje suvišnih cvasti i grozdova primenjuje se ako je čokot preopterećen rodom, u cilju dobijanja ujednačenih grozdova i ranijeg stupanja na rod.

– Kada je u pitanju postupak operacija se izvodi 10 do 15 dana posle precvetavanja i mora se izvoditi ručno. Uklanja se svaka treća cvast na jačem rodnom lastaru , tj svaka druga na slabijim lastarima – navodi Bušatović.

Primenjuje se, prema njegovim rečima, i prstenovanje lastara koje doprinosi ranijem sazrevanju grozdova, krupnoći i većem procentu šećera u grožđu, izvodi se 15 do 20 dana nakon cvetanja, a podrazumeva uklanjanje dela kore i floema u vidu prstena isključivo na rodnim lastarima koje se izvodi dugim makazama sa duplim sečivom.

Prekraćivanjem grozdova i proređivanjem bobica dobijaju se ujednačeni grozdovi i bobice po obliku i krupnoći, a ta mera se najčešće primenjuje kod sorata sa izduženom osom peteljke, neposredno posle oplodnje i formiranja bobica. Radi se, dodaje, i defolijacija, odnosno delimično uklanjanje listova u zoni grozdova da bi došlo do boljeg izlaganja bobica i grozdova optimalnoj osunčanosti i dobijanja bolje obojenosti, a može se ukloniti najviše 20 odsto lisne površine bez štetnih posledica.

J.B.