Reč stručnjaka: Zaorite kukuruzovinu, ne palite njive!

Ove godine, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, berba kukuruza će krenuti kasnije u odnosu na prethodne godine i zato neće ostati mnogo vremena za kvalitetnu obradu zemljišta pre planirane setve ozimih žita, a preporuka stručnjaka je da poljoprivrednici obave zaoravanje kukuruzovine.

Naime, na području Rasinskog okruga nepovoljni vremenski uslovi uticali su na to da je kukuruz trenutno u fazi pune zrelosti, ali sa još uvek relativno visokim procentom vlage u zrnu, tako da je preporuka ratarima da krenu sa berbom kukuruza tek krajem meseca. Takođe, na našem području većina poljoprivrednika uglavnom primenjuje dvopoljni plodored, odnosno na istoj proizvodnoj parceli tokom godina u strukturi setve, smenjuje pšenicu i kukuruz.- Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da posle berbe kukuruza obave zaoravanje kukuruzovine. Ukoliko su u mogućnosti, potrebno je da se prvo isitni kukuruzovina tarupima, tanjiračama, a nakon toga da se zaore na dubinu 20 do 25 centimetara – objašnjava Snježana Vujinović, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Zaoravanje biljnih ostataka, dodaje ona, ima mnogo prednosti, pre svega na taj način se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, povećavaju se mikrobiološka aktivnost zemljišta i struktura kao i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta.

-Spaljivanje biljnih ostataka ima niz negativnih posledica koje dovode do dugotrajnog degradiranja zemljišta, naročito ukoliko se izvodi svake godine, a vatra sa njiva može nekontrolisano da se proširi i na okolne parcele i objekte i izazove požare – ističe ona.

Podseća da se, na osnovu člana 50. Zakona o zaštiti od požara, zabranjuje spaljivanje ostataka strnih useva, smeća na otvorenom prostoru kao i spaljivanje biljnih ostataka, a taj Zakon je predvideo kaznene mere, odnosno pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka za lica koja se ne pridržavaju zakona.

-Takođe, ukoliko je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor, koja gazdinstvo stavlja u pasivan status, a tokom trajanja perioda pasivnog statusa, registrovano poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje pravo na podsticajna sredstva – ističe naša sagovornica.

Ona podseća da su u našim zemljištima sve prisutniji procesi degradacije i smanjenja sadržaja organske materije, uz napomenu da je upravo spaljivanje biljnih ostataka jedan od uzroka tih procesa, dok se zaoravanjem biljnih ostataka doprinosi smanjenju negativnog trenda opadanja organske materije u zemljištu.

-Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da obavezno zaoravaju žetvene ostatke, a nikako da ih pale na njivama, jer na taj način popravljaju plodnost i produktivnost zemljišta, a sve to doprinosi ostvarivanju što boljih i kvalitetnijih prinosa kao i očuvanju životne sredine – zaključuje naša sagovornica.

J.B.