Reč stručnjaka o skladištenju kukuruza

Prilikom skladištenja i čuvanja, žitarice su podložne napadu raznih skladišnih mikroorganizama i štetočina, a cilj je da se sačuvaju proizvodi bez gubitka kvaliteta i kvantiteta. Slađana Rilak, savetodavka u kruševačkoj Poljoprivedno savetodavnoj i stručnoj službi objašnjava šta treba uraditi kako bi se sačuvao njihov kvalitet:

– Skladištenje kukuruza počinje još na polju pravilnim izborom parcele, izborom hibrida, pravilne i redovne zaštite tokom vegetacije… Posebnu pažnju treba obratiti na zdravstvenu ispravnost kukuruza pre unosa u skladište. Pre berbe potrebno je pratiti sadržaj vlage u zrnu i berbu ne počinjati pre nego što vlaga padnena na 14 odsto.

Takođe, dodaje naša sagovornica, prilikom berbe neophodno je kombajn podesiti tako da pravi što manja oštećenja, a ukoliko je berba ručna, ukloniti sve klipove koji imaju promenjenu boju zrna (bela, ružičasta, ljubičasta, crvena) koja potiča od fitopatogenih gljiva.

Ti paraziti, precizira ona, izazivaju lučenje mikotoksina ( aflatoksin, vomitoksin, DON…) koji se trajno zadržavaju u biljkama i toksični su ili imaju negativne biološke efekte po ljude i životinje.Takođe, u skladište ne unositi ispucala ili isklijala zrna, mehanički oštećene klipove ili delove kočanki.

Skladišne štetočine mogu predstavljati veliki problem ukoliko se ne kontrolišu. Iz tog razloga neophodno je sprovesti određene preventivne mere što podrazumeva higijenu skladišnog prostora.

– Skladišni prostor (koš, čardak, ambar, tavan…) temeljno očistiti, dezinfikovati i tretirati protiv skladišnih štetočina. Sve pukotine na tavanici, zidovima i podu potrebno je zatvoriti. Dezinfekciju skladišnog prostora obaviti temeljnim krečenjem. Za hemijske tretmane koristiti registrovane preparate za tu namenu (Actellic 50 EC, Ambarin). Veoma je važno voditi računa o ličnoj zaštiti prilikom rada sa insekticidima kao i o karenci primenjenih preparata – ističe ona.

Savetuje i da sve zaostale količine kukuruza iz prethodne godine treba utrošiti ili izneti iz objekta, da ne budu u direktnom kontaktu sa ovogodišnjim rodom, potom ne treba skladištiti kukuruz na betonu, da ne bi došlo do kondenzacije i stvaranja vlage.

– Takođe, skladište mora imati obezbeđeno aktivno ili pasivno provetravanje kao i redovnu kontrolu temperature i vlažnosti kako bi se sprečio razvoj insekata i mikroorganizama. Temperaturu je neophodno meriti svakodnevno dok se relativna vlažnost vazduha meri i prati na nedeljnom nivou – dodaje savetodavka Slađana Rilak.

Potrebno je i redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu i takve klipove odstraniti. Za sada ne postoje fungicidi koji sprečavaju razvoj gljiva na zrnu kukuruza ali postoje registrovani preparati na bazi organskih kiselina (propionska i izobuterna). Ove organske kiseline mogu samo zaustaviti dalji razvoj gljiva i biosintezu mikotoksina, ali ne i odstraniti prethodno nastale mikotoksine.

– Očuvanje kvaliteta i kvantiteta kukuruza tokom skladištenja, može se postići samo kontrolisanim monitoringom prisustva štetnih organizama u skladištu kao i sprovođenjem svih preventivnih mera – zaključuje ona.

J.B.