Reč stručnjaka: Kako se pravi trešnjevača

– Trešnjevača je voćna rakija dobijena destilacijom profermentisanog kljuka svežih plodova trešanja ili šire trešanja. Savet je da se koriste sorte sa sitnim plodovima koji su posebno bogati u pogledu sadržaja šećera i arome – kaže Slađana Cvetković savedodavac za prehrambenu tehnologiju u Poljiporivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Kruševac.

Destilacija se obično obavlja četiri nedelje nakon završenog alkoholnog vrenja, a ako je kljuk prethodno bio zakišeljen destilacija se može obaviti i posle nekoliko meseci.

– Mekane sorte trešanja, sa tankom pokožicom na vrenje se mogu stavljati bez prethodnog dezintegrisanja, takođe nije obavezno odvajanje koštica. Važno je samo odvojiti peteljke i lišće, kako rakija ne bi poprimila miris na travu. Trebalo bi da sud ne bude potpuno zatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris. U toku vrenja trebalo bi obezbediti temperaturu oko 20º C, čak i nižu. Da bi se ovo postiglo pri višim spoljnim temperaturama, preporučljivo je da sudovi za alkoholno vrenje budu manjih zapremina – objašnjava Cvetkovićka.

Kada se završi vrenje, potrebno je što pre obaviti destilaciju, pogotovo ukoliko nisu odvojene koštice. U slučaju da se ovaj uslov ne može ispuniti, savetuje sa da se prevreli kljuk čuva u punim sudovima, bez prisustva vazduha.

Važno je napomenuti da je vreme odležavanja najmanje jedna godina, a idealno bi bilo i preko tri godine. Ono što je razlikuje od većina rakija, jeste činjenica da za odležavanje traži mesta koja imaju promene temperature tokom godine. Trebalo bi da sud ne bude potpuno zatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris. Prisustvo kiseonika je poželjno tokom odležavanja.

M.S.