Reč stručnjaka: Kako do kvalitetnog domaćeg soka

Sokovi od voća se pripremaju od davnina, oni sadrže sve poželjne sastojke voća, osim celuloze, a u odnosu na sveže voće lakše se vare i organizam ih boje iskoristi te se zato preporučuju deci, starijima, sportistima, bolesnicima kao i osobama koje su izložene velikim fizičkim naporima, objašnjavaju stručnjaci.

Za dobijanje sokova su najpogodniji jagodasti, koštičavi i neki samonikli plodovi, a veoma je važno znati hranljive vrednosti izabranog voća kao i pravilan način dobijanja soka.

–Kod spravljanja voćnih sokova u domaćinstvu važno je držati se određenih pravila, a jedan od najvažnijih uslova za kvalitetan sok je čistoća voća, posuđa, pribora i prostora gde se vrši priprema. Voće treba da bude sveže, zdravo i dobro oprano. Krupnije vrste voća treba oprati komad po komad. Jagodasto voće treba prati u cediljki, korpi i slično, potapanjem više puta u čistu vodu, a zatim ispiranje pod blagim mlazom vode. Ovo je veoma važno jer se tako, osim nečistoća, uklanjaju mikroorganizmi i ostaci hemijskih sredstava kojim je voće tretirano – objašnjava savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Dragana Andrejić, koja je po struci specijalista strukovni inženjer prehrambene tehnologije.

Napominje da, ako sumnjamo na moguću kontaminaciju hemijskim sredstvima, možemo voće ostaviti da odstoji neko vreme u vodi sa dodatom sodom bikarbonom.

–Nakon pranja, sledi odstranjivanje peteljki i sečenje. Jabučasto voće (kruške, jabuke, dunje) sečemo na manje komadiće ili ih krupnije rendišemo bez prethodnog ljuštenja. Koštičavo voće treba prepoloviti i odstraniti košticu. Grožđu, ribizlama, borovnici, treba odstraniti peteljke dok se jagodasto voće koristi celo – navodi ona.

Za kuvanje i konzervisanje voćnih sokova, napominje, treba koristiti sudove i pribor koji služi samo za te namene, a u suprotnom posuđe koje se koristi i za druge svrhe treba više puta pažljivo oprati deterdžentom da se izbegne mogućnost kontaminacije ili prisustvo neželjenog mirisa.

Sudovi ne smeju biti oštećeni, a posebno emajlirano posuđe zbog kontakta soka sa gvožđem što dovodi do promene ukusa i utiče na vitamine. Takođe, za postupke čišćenja, ljuštenja, pasiranja treba koristiti pribor od nerđajućeg čelika-inoksa.

–Postoji puno recepata za pripremu sokova ali bi trebalo izbeći konzervanse (salicilna kiselina i sl.) kao i ne zagrevati ih preko 80 stepeni Celzijusa. Ukoliko smo voće dobro pripremili, sok će se održati iako nije bio izložen vrenju. Time smo sačuvali veliki deo korisnih nutrijenata iz voća. Kod pripreme voćnih sokova sa dodatkom vode i šećera, lepša i bolja aroma se postiže ako se jedan deo šećera doda voću dok stoji u sudu, a ostali kasnije kada se sok procedi. Za poboljšanje ukusa se skoro svakom soku može dodati limun ili limunska kiselina. Kora limuna može biti dodata voću tokom same pripreme a sok od limuna može da se doda pred kraj kuvanja– savetuje ona.

Napominje da posebno treba voditi računa o čistoći boca za čuvanje sokova i zatvarača. Boce mogu biti od različitih materijala, ali je najbolje tamno staklo jer tako sok ima manji kontakt sa svetlošću zbog očuvanja vitamina u njemu. Prostor za čuvanje mora biti čist, okrečen, suv, sa provetravanjem i sa što manje svetla.

J.B.