Reč stručnjaka: Kako da „iskoristite“ krušku

Danas je poznat veliki broj sorti krušaka koje se međusobno razlikuju po vremenu dospevanja (letnje, jesenje, zimske), po veličini, boji, ukusu i aromi. Najcenjenije su stone sorte koje se odlikuju sočnim i aromatičnim voćnim mesom. Od krušaka se može praviti svež i konzervisan sok, kompot, mešana marmelada, liker, rakija. Pored toga što se prerađuje u domaćinstvu za sopstvene potrebe, kruška pruža velike mogućnosti za preradu, poljoprivrednim gazdinstvima koja žele da ostvare dobit, navodi Dragana Andrejić, stručna savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

-Pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla na gazdinstvima definiše ove mogućnosti za dve kategorije: gazdinstva koja prerađuju sopstveno proizvedeno voće i ona koja pored sopstvenog, otkupljuju do 50 odsto voća od drugih gazdinstava, odnosno kao objekti malog kapaciteta. Pored  uslova u pogledu higijene u toku berbe, proizvodnog prostora, radnika, opreme i ambalaže, mora se voditi računa  o pravilnom deklarisanju proizvoda – navodi ona.

Prenosimo nekoliko predloga kako da iskoristite to izuzetno voće:

Kašasti sok od krušaka – Na 5 kilograma krušaka ide malo limunovog soka, 600g šećera, 2 litra vode. Kruške dobro i temeljno oprati, odstraniti semene lože, malo ih usitniti, doliti vodu i prokuvati da omekšaju. Potom ih propasirati, dodati šećer, limunov sok i kuvati dok sok ne proključa. Kao sud za pasterizaciju, u nedostatku pasterizatora, može poslužiti veći lonac ili kazan sa rešetkom na dnu. Sok sipati u čiste i prokuvane staklene boce koje se ne smeju međusobno dodirivati. Termometar za kontrolu staviti u jednu od boca u sredini. U posudu se sipa voda u visini soka u bocama i postepeno zagreva. U međuvremenu sterilišu se poklopci ili zapušači u posebnom sudu zbog opasnosti od kontaminacije soka preko nehigijenskih zatvarača. Kada termometar pokaže vrednost od 72-75 stepeni Celzijusa i kada voda u kazanu počne da struji, treba ostaviti boce oko 5 minuta održavajući tu temperaturu. Nakon toga se može pristupiti zatvaranju boca poklopcima. Zatvorene boce posle pasterizacije treba složiti u veće korpe ili slično, tako da stoje ravno, okrenute vrhom nadole i pokrivene da se lagano hlade. Posle toga boce treba prebrisati i etiketirati. Ohlađen sok čuvati na tamnom, suvom i prozračnom mestu.

Liker od krušaka – Na 2 kilograma sočnih, aromatičnih krušaka ide kilogram šećera, 1,5 litar rakije lozovače, nekoliko karanfilića, limunov sok. Kruške dobro i temeljno oprati, krupnije iseći i nakapati sokom od limuna. U veću staklenu teglu naizmenično ređati komade krušaka i posipati šećerom uz dodavanje karanfilića. Na vrhu treba da bude šećer. Zaliti rakijom lozovačom, vinovicom ili eventualno rakijom od jabuke jer one ne utiču mnogo na prepoznatjivu aromu kruške. Posudu dobro zatvoriti i ostaviti na toplom mestu oko 3 nedelje i povremeno protresti. Potom sadržaj procediti u čiste i suve boce koje se dobro zatvore i čuvaju na hladnijem mestu. Treba reći i da postoje varijante ovog likera sa dodatim štapićima vanile ili ruma umesto karanfilića, sve u zavisnosti od afiniteta onoga ko spravlja liker.

Podsetimo još da kruška od hranljivih sastojaka najviše sadrži ugljenih hidrata, nešto belančevina, biljnih vlakana i masti. Od minerala ima najviše kalijuma, nešto manje fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, gvožđa. Plod kruške ima relativno malu količinu vitamina C ali ima i druge vitamine iz grupa B, karotin i druge organske kiseline.