Radul Radmanovac: “U Kruševcu pešačke ulice bez pešaka”

– U Kruševcu je u toku temeljna rekonstrukcija i obnova Glavne ulice i Trga Kosovskih junaka. Mogla bi to da bude i prilika da se preispita saobraćajni status za još tri ulice koje se takođe nalaze u centru grada, a poslednjih godina su pretvorene u pešacke… U pitanju su ulice Majke Jugovića, Miličina i Karadžićeva – piše naš sugrađanin i dugogodišnji saradnik naše redakcije, arhitekta Radul Radmanovac, iza koga stoje brojni projekti javnih prostora izgrađeni u našem Okrugu, uključujući i prijemni blok u Ribarskoj banji, studio radio Kruševca, hotel “Zvezda” u Vrnjačkoj Banji… Evo šta on predlaže:

“Prva se (Majke Jugovića) kao pešačka ne dovodi u pitanje: ona povezuje centar grada sa Bagdalom. Ambijentalno je dopadljiva. U njoj se nalazi nekoliko najlepših zgrada u gradu. I što je najvažnije, ima relativno bogatu ponudu ugostiteljsko-turistićkog karaktera i kao takva predstavlja prijatan ambijent, te se u njoj kreće veliki broj pešaka bilo u šetnji i susretima, bilo u sedenju u brojnim kafićima i restoranima i nihovim baštama na otvorenom. Slobodno ketanje i relaksacija i jeste svrha pešacke ulice.

Jedini problem ove ulice je to što je „presečena“ motornim saobraćajem koji se iz Kosančićeve uključuje u saobraćajni tok i to baš kod Spomenika i time je kao pešačku odvaja od Trga koji je većim delom takođe namenjen pešacima. Time je namera da Trg i ova ulica budu pešačka zona u znatnoj meri degradirana.

Kako će Glavna ulica i posle ove rekonstrukcije biti gradska saobraćajna magistrala, ne postoji nijedan razlog da se motorni saobraćaj iz Kosančićeve uključuje u nju, kad je jednostavnije od Pozorišta do Spomenika doći direktno.

Sasvim je drugačija situacija sa Miličinom i Karadžićevom ulicom. Vreme je pokazalo da od kad su neinventivno i oskudno pretvorene u pešačke, u njima pešaka jednostavno nema! Razlog tome je to što ove ulice nemaju ni jedno od svojstava koje treba da imaju da bi pešaci imali motiv sa se tu nađu. Mora da se kaže da su to ružne ulice bez dopadljivog ambijeta i bez ikakvog sadržaja. U obe ove ulice nema nijednog lokala bilo koje namene.

Ali bi, zato, ove dve ulice u znatnoj meri saobraćajno rasteretile Trg kosovskih junaka i time smanjile aerozagađenje u centru grada, ako bi ponovo bile Karadžiceva jednosmerna, a Miličina dvosmerna saobraćajnica.

Miličina je idealno povezana sa kružnim tokom kod spomenika Mira u Ujedinjenim nacijama i kao takva omogućila bi direktno dopremanje poljoprivrednih proizvoda na Staru zelenu pijacu iz Zapadno-moravskog i Župskog reona i time potpuno oslobodila rakrsnicu kod SUP-a. Takođe, ova ulica bi deo saobraćaja prema Bruskom putu i Aerodromu usmerila na Obilićevu i Kosovsku što bi značilo rasterećenje Glavnog gradskog trga i Glavne ulice. Verovatno bi u Miličinoj moglo da se omogući linearno parkiranje turističkih autobusa za brojne posetioce crkvi Lazarici i Muzeju.

Karadžićeva, kao jednosmerna, preuzela bi vozila iz Jug Bogdanove i sa raskrsnice kod SUP-a i usmerila ih u Brijanovu i deo Sinđelićeve gde se u pet solitera i veznim delovima nalazi oko 500 stanova i isto toliko vozila. Sva ta vozila sada do svoje destinacije dolaze obilazeći oko Spomenika.

Na kraju još dve napomene iz domena saobraćaja u centru grada.

Glavna ulica ima kolovoz širine 10 m što je dovoljno za dve saobraćajne trake (sada) i parkiranje pored trotoara. Kako je u gradovima koji drže do svog nivoa nezamislivo parkiranje na kolovozu u centru, to treba očekivati da parkiranje bude ukinuto, a da se formira zelena površina širine 2 do 2,5 metra u vidu niza žardinjera koje bi bile i zvučna barijera prema kolovozu.

Jug Bogdanova je najfrekvetnija saobraćajnica u gradu, a pešački prelaz kod Autobuske stanice najopterećeniji. S obzirom na veliku visinsku razliku izmedju nje i Brijanove postoje solidni uslovi za izgradnju pešačkog nadvožnjaka. Ovo iz saobraćajnih i ekploških razloga, jer je poznato za vozila koja stoje na pešačkom prelazu i semaforu zagadjuju životnu sredinu 30 puta više nego kad su u pokretu.”