Radionica i predavanje o zlatovezu u Kući Simića

U Kući Simića, održane su radionica veza i zlatoveza i predavanje „Molitva vezena zlatom – O vezu u srednjovekovnoj Srbiji“ kao dvodelni prateći program izložbe „Zlatne niti ćirilice – Vez po pismu Beo-etno vizije“, koju zajednički realizuju Narodni muzej Kruševac i Artis centar iz Beograda. Kruševljanke su imale priliku da se upoznaju sa tehnikom zlatoveza i čuju o ovom prefinjenom umetničkom zanatu

 -Danas smo radili monogram, neku vrstu kaligrafije, a ja sam radila slovo ”v”, koje ću kod kuće dovršiti. Znam da vezem, ali sam sada prvi put pokušala zlatovez. Iako je zahtevno, ovo je jedan način odmora za čoveka– kaže za Kruševac Grad Vidosava Narančić, predstavnica Kola srpskih sestara Kruševac.

Radionica zasnovana na ćiriličnim slovima u kombinaciji sa ornamentikom karakterističnom za Moravsku stilsku školu (Ravanica, Lazarica, Ljubostinja, Naupare, Kalenić), originalni je koncept Vere Avlijaš, predsednice Beo-etno vizije, koja je i vodila ovaj deo programa. Učesnice radionice su pored upoznavanja sa tehnikom veza i zlatoveza, bile u prilici da saznaju mnogo više o ovom drevnom umetničkom zanatu, ali i ćirilici kao inspiraciji vezilja Beo-etno vizije.

Nakon radionice, direktorka Artis centra, istoričarka umetnosti mr Tamara Ognjanović, održala je predavanje „Molitva vezena zlatom – O vezu u srednjovekovnoj Srbiji“.

-Na predavanju smo se bavili istorijom veza, kako je vez postao jedna vrsta umetničkog zanata, kakve su razlike u odnosu na to kako mi to vidimo danas, kako je izgledao vez u srednjovekovnoj Srbiji, koji su značajni radovi sačuvani i šta je to što nije sačuvano i zašto nije. Govorili smo i o modernim apsektima muzealizacije veza i o vezu kao nematerijalnom nasleđu i šta je to što mi kao društvo možemo da uradimo da pomognemo sve osobe koje bi aktivno želele da sačuvaju tradiciju zlatoveza-navodi ona

Po njenim rečima, zlatovez je važan umetnički zanat koji ima posebnu duhovnu dimenziju.

-Visoka moda ne bi postojala bez veza, a majstori umetničkog veza su u stanju da pomognu u restauraciji i konzervaciji sačuvanih vezova i tekstila. Takođe, mislim da ako je ustrojen i sertifikovan na odgovarajući način, vez može biti veliki i važan ekonomski potencijal u razvoju neke zemlje. Moram da kažem da i za razliku od nekih drugih tradicionalnih zanata vez ima jednu posebnu duhovnu dimenziju, relaksirajuću, meditavnivnu i predstavlja jednu vrstu kulturološkog velnesa. Mi vrlo često živimo u dinamičnom dobu, gde čovek kaže da ne može da se fokusira i poseže za raznim asistencijama terapeutskim, animativnim da bi se relaksirao, a vez je sve to u jednoj igli i malo konca- zaključuje Ognjanovićka.

Prateći program izložbe „Zlatne niti ćirilice“ je ujedno i deo tradicionalnih Svetosavskih priča Artis centra, pa je poseban akcenat stavljen i na odnos koji je najvoljeniji srpski svetitelj imao prema ćirilici, ali i vezu.

Beo-etno vizija, osnovana krajem 2012. godine, nastoji da očuva tradicionalni umetnički vez i druge srodne zanate, te da sa ovim oblikom srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa upozna podjednako i domaću i inostranu publiku, ali i da poveže stvaraoce sličnog senzibiliteta u regionu i svetu. Istovremeno, članice ovog udruženja žele da svojim delom podsete savremenog čoveka na izvorne vrednosti kao nepresušno vrelo inspiracije, jer zlatnu nit nasleđa, koja povezuje vekove, ne treba nikada prekinuti.

Izložba će biti otvorena do kraja februara 2022. godine.