Rade bez toplog obroka, bolovanja, odmora…

Najmanje je svaki četvrti radnik u Rasinskom okrugu zaposlen po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, odnosno ugovoru o delu. Reč je o radu van radnog odnosa, što znači da ti radnicim nemaju pravo na topli obrok, bolovanje, odmor.

Iako im poslodavac po zakonu uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u kruševačkoj filijali fonda PIO nisu mogli da nam kažu koliko je radnika angažovano na taj način, a evidenciju za sada o njima ne vodi ni statistika.

Sugrađanka, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je našoj redakciji da je, iako je u saobraćajnoj nesreći zadobila povrede zbog kojih je trebalo da leži, nastavila da radi jer je kod poslodavca angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

–Ako ne odem na posao neću dobiti platu, bolovanje ne mogu da otvorim jer to prilikom ovakvog angažovanja ne postoji, kao ni odmor – objasnila je ona svoju situaciju dodajući da mora da nastavi da radi jer je njenoj porodici to jedini prihod.

Posebno ju je porazilo to što ni inspekcija rada nije mogla da reaguje u tom slučaju jer je reč o radu van radnog odnosa. Ukoliko bi poslodavac prekršio neku od odredbi ugovora o privremenim i povremenim poslovima ona bi svoja prava morala da potraži pred sudom.

Zakon predviđa da radnici angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i ugovoru o delu moraju da budu prijavljeni na penzijsko i zdravstveno osiguranje te da moraju da im se uplaćuju doprinosi i porezi na dohodak. Iako nam je u kruševačkoj filijali PIO fonda najpre rečeno da imaju podatke o broju radnika angažovanih na osnovu pomenutih ugovora naknadno smo obavešteni da ih, ipak, nemaju. Evidenciju o tako anagžovaanim radnicima za sada ne vodi ni statistika.

Određene podatke, ipak, ima Nacionalna služba za zapošljavanje preko koje se sprovode javni radovi, u kojima su radnici angažovani uglavnom na pomenuti način. Evidencija NSZ pokazuje da je u aprilu od ukupno 2.473 ugovora o zapošljavanju, koliko ih je potpisano ili obnovljeno na području Rasinskog okruga, 594, odnosno svaki četvrti bio o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu.

Sličan je odnos bio i u prethodnom mesecu, kada je od ukupno 2.655 ugovora o zapošljavanju, sklopljenih preko te filijale, o privremenim i povremenim poslovima bilo 437, a po ugovoru o delu 228, odnosno ukupno 655 ili svaki četvrti.

Radnici se na osnovu pomenutih ugovora angažuju i u preduzećima koja su u stečaju. Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u IMK „14. oktobar“, angažovan je po ugovorima o delu 151 zaposlen, koji, kako je navedeno, imaju ugovorene zarade, koje su iznad minimalnih zarada, imaju plaćen prevoz 50 odsto od cene prevoza i 120 dinara dnevno za topli obrok.

U preduzeću „Branko Perišić“ AD Kruševac – u stečaju angažovana su 162 radnika po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima a, kako navode u Agenciji, vrsta ugovora kojima su angažovani, su ugovori van radnog odnosa na osnovu člana 197 i 199 Zakona o radu, za koju shodno navedenom zakonu, nisu predviđene naknade za topli obrok, plaćen prevoz, naknada zbog bolovanja i godišnjeg odmora, odnosno predviđeno je plaćanje zarade samo za dane provedene na radu kod poslodavca, za utvrđenu ugovorenu naknadu na mesečnom nivou.

Zakon takođe predviđa da radnik po ugovoru o privremenim i posvremenim poslovima može da bude angažovan najduže 120 dana u kalendarskoj godini. Takva vrsta zaposlenja je predviđena za rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremene dopunske poslove, pomoć kad je manjak radnika i slično. Poslodavac, kako kaže Zakon, može da angažuje radnika po ugovoru o delu da mu on samostalno napravi ili popravi neku stvar ili obavi neki fizički ili intelektualni posao, ali samo za poslove koji su van delatnosti poslodavca.

Praksa, međutim, pokazuje da poslodavci neretko angažuju radnike po pomenutim ugovorima i van zakonskih okvira te, menjajući radno mesto zaposlenom, produžavaju njegov rad i nakon 120 dana. Nejasno je, takođe, kako radnici u IMK „14. oktobar“ u stečaju, mogu biti angažovani po ugovoru o delu za obavljanje poslova iz redovne delatnosti preduzeća.

Ako se uzmu u ozbir pomenute brojke, potom činjenica da u malim preduzećima mnogi, poput sagovornice sa početka teksta, rade upravo na pomenuti način, ali i da stalno zaposleni neretko, iako formalno imaju pravo na odmor, godišnji i topli obrok, to ne mogu da iskoriste, dolazi se do grube procene da makar polovina zaposlenih u Kruševcu radi bez osnovnih radničkih prava.
J.B.