Promocija obrazovanja: Pet saveta koje svaki učenik treba da pročita

Ako ste učenik koji ima poteškoća u sticanju dobrih ocena u školi, a pritom ste vredni, vrlo verovatno da niste naučeni osnovnim koracima kako treba da pristupite učenju, na času i kod kuće

Većina učenika se sa polaskom u osnovnu školu susreće sa brdom uputstava od roditelja i učitelja šta treba da uče i koje uspehe treba da ostvare. Međutim, niko im ne daje savete koji im celokupan proces obrazovanja mogu učiniti lakšim. Naime, pod tim savetima podrazumevamo širok spektar aktivnosti i ponašanja, od neophodnosti pronalaženja učenikovog stila učenja i značaja aktivnosti na času do neophodnosti načina kako i kada da obnavlja nastavno gradivo.

Imajući to u vidu, u nastavku teksta ćemo vam navesti pet saveta koje bi svaki učenik trebalo da pročita ako hoće da proces školovanja učini lakšim, a pritom i ostvari bolje školske uspehe.

Pronađite svoj stil učenja

Učenici se često susreću sa problemom dobijanja znatno niže ocene na testu od one koju su očekivali, imajući u vidu trud koji su uložili pripremajući se. Kako bi izbegli začarani krug u kome će se stalno nervirati nakon testa ili odgovaranja pred nastavnikom, neophodno je za svakog učenika da prvo pronađe stil učenja koji odgovara njegovom karakteru i navikama. Naime, postoje mnogi modeli koji su nastali kao derivati teorija stilova učenja, međutim, najpoznatiji i najčešće primenjivan model jeste VARK.

U VARK modelu postoje četiri tipa učenika kojim odgovaraju istoimeni stilovi:

● vizuelni – korišćenjem slika, videa, grafikona i mapa znatno lakše usvajaju informaciju;

● auditivni – najbolje razumeju i pamte nove informacije prilikom slušanja predavača ili druga/drugarice sa kojim/kojom uče novo gradivo;

● učenici koji praktikuju čitanje ili pisanje – često poznati kao „knjiški moljci” – najlakše uče uzimanjem beleški ili samostalnim iščitavanjem gradiva iz knjige, pošto im razumevanje apstraktnih pojmova često ne pada teško;

● kinestetički – često su poznati kao praktičari. Učenici ovog tipa nisu u mogućnosti da zapamte informaciju dok ne uvide koja je uloga nove informacije u nastavnoj jedinici ili dok ne dobiju objašnjenje njenog značenja. Primera radi, laše će zapamtiti formulu Njutnovog zakona gravitacije nakon izvođenja eksperimenta negoli gledanjem formule na tabli.

Aktivno učestvujte na času

Aktivnost na času je možda jedan od najlakših i najpraktičnijih načina koji će vam omogućiti da imate više uspeha u školi i dobijete bolje ocene. Naime, aktivnim učestvovanjem u nastavi kroz redovno učešće u grupnim aktivnostima, rađenjem domaćih zadataka na vreme, obraćanjem pažnje na informacije koje su značajne, indirektno ćete poslati poruku predavaču da ste zainteresovani za predmet koji on predaje. Takvim pristupom ćete sigurno zadobiti „dodatne poene” koji vam mogu dobro doći za dobijanje veće završne ocene ili kad ne stignete da uradite dodatne školske obaveze kod kuće.

Međutim, pored dobijanja boljih ocena, stičete još mnoge benefite/pogodnosti kao što su lakše pamćenje gradiva sa nastave, razvijanje mekih veština kao što su emocionalna i socijalna inteligencija, kritičko mišljenje, komunikacione veštine i rešavanje problema.

Hvatajte beleške

Ako želite da manje učite kod kuće, onda je neophodno da se oslobodite stereotipa da je hvatanje beleški aktivnost koju praktikuju samo štreberi. Iako smo napomenuli da je hvatanje beleški karakteristično za tipove koji lakše uče kroz pročitanu ili pisanu reč, to ne znači da vi ne možete prilagoditi aktivnost svom stilu. Naime, beleške bi trebalo da sadrže ključne informacije sa časa koje će vam predstavljati udice/kuke ili asocijacije sa kojim ćete lakše i sa većim razumevanjem preći preko gradiva iz knjige. Dakle, vaše beleške ne moraju biti u vidu celih rečenica, već ih možete prilagoditi vašem stilu učenja, da li preko crtanja grafikona, mapa uma ili označavanjem ključnih reči markerima.
Učite na vreme kako biste imali vremena za obnavljanje gradiva

Imajući u vidu činjenicu da zbog evolutivnog procesa u ljudskoj prirodi ne postoji mehanizam koji aktivira alarmantnost na neku obavezu dva meseca unapred, možemo razumeti zašto većina učenika ne pristupa učenju za test na vreme. S tim u vezi, postoje mnoga istraživanja na temu kampanjskog učenja koje ukazuju na njen nizak stepen efikasnosti, kako zbog niskog stepena razumevanja gradiva tako i zbog kratkoročnosti stečene memorije. Sa druge strane, kada biste učili na vreme, tj. u malim delovima nakon svake nastavne jedinice, ne samo što biste bili psihički rasterećeniji pred test već bi vam gradivo bilo jasnije i zapamćene informacije bi ostale dugoročno u vašoj memoriji.

Nemojte se ustručavati da postavljate pitanja kada vam nešto nije jasno

Vršnjaci često umeju da budu grubi prema onima koji pitaju predavača za dodatna pojašnjenja gradiva, nazivajući ih često pogrdnim imenima. Naime, mnogi učenici, pogotovo prirodni introverti, povuku se i ne postavljaju pitanja predavaču, što na kraju najčešće rezultira dobijanjem lošijih ocena. Ako ste vi jedan od tih učenika, treba da imate u vidu da ste došli u školu da steknete nova znanja i prijatelje koji vam žele dobro. Prema tome, slobodno postavite pitanje kada vam nešto nije jasno ili tražite dodatno pojašnjenje, ne obazirući se na zlonamerne vršnjake. Treba naglasiti da, ako kojim slučajem imate više pitanja koja biste postavili nastavniku, bilo bi bolje da ih ostavite za kraj ili nakon završetka časa kako biste izbegli potencijalno remećenje zamišljenog nastavnog koncepta.