Privrednici traže da budu pitani o članstvu u Privrednoj komori Srbije

Domaće i strane kompanije i menadžeri, članovi Mreže za poslovnu podršku, ali i mnogi drugi privrednici nezadovoljni su najavom reforme Privredne komore Srbije koja se, prema njihovim rečima, svodi na ponovno vraćanje na staro i uvođenje obavezne članarine PKS.

Ovo se navodi u saopštenju Mreže upućenom medijima „Privreda Srbije je 2014. godinu završila sa 1,1 milijardi evra gubitaka, a u proseku svaka firmau Srbiji zadužena je u vrednosti od 187 odsto svog početnog kapitala. U takvim uslovima, privredi koja se guši u dugovima, nameće se još jedan novi namet u vidu plaćanja obavezne članarine za članstvo u Privrednoj komori Srbije“, navodi se u saopštenju Mreže za poslovnu podršku u kome se kaže da se „sve to sprovodi bez ijednog nezavisnog istraživanja sprovedenog u privredi o tome da li privrednici žele da plaćaju ovaj namet Komori, da li su zadovoljni radom Komore i njenim rezultatima i da li im je ta Komora bila od pomoći u razvoju i održanju njihovog biznisa do sada“.

Mreža za poslovnu podršku iznosi, kako navodi, „stav velikog broja firmi i njihovih vlasnika u Srbiji da ne žele da plaćaju članarinu organizaciji čija su dva predsednika u poslednjih godinu dana hapšena i sumnjičena za  loupotrebu službenog položaja“.

Članovi Mreže imaju primedbe na rad Komore između ostalog i zato što smatraju da novi predsednik ne poznaje potrebe domaće privrede, što je Komora pretila sudskim tužbama firmama koje nisu želele da plate članarinu jer, kako navode, nisu imali nikakav kontakt sa Komorom, te zato što je „donedavno predsednik PKS imao čak 13 savetnika, uglavnom takozvanih političkih kadrova koji nemaju veze sa privredom“.

Privrednici su, takođe nezadovoljni jer već godinama privreda u Srbiji ne zna konkretan učinak sektora u PKS i zaposlenih u njima i jer je, prema podacima iz juna prošle godine, zarada predsednika Komore veća od ministarske, a planirani rashodi čak 640 miliona dinara, i to, kakostoji u s aopštenju, „u godini u kojoj je prosečna zarada u privredi bila svega 40.560 dinara i u kojoj je privreda Srbije zabeležila najveće gubitke od kada APR vodi statistiku poslovanja domaće privrede”.

„Sve navedene činjenice snažan su argument privrede zašto ona više ne želi da plaća celokupni aparat Privredne komore Srbije i traži da se pre donošenja novog Zakona o komorama sprovede nezavisno istraživanje, tzv. „referendum privrede“ o oceni rada Privredne komore Srbije u prethodnom periodu i stavu privrednika prema plaćanju obavezne članarine“, navodi se u pomenutom saopštenju.

Privrednici u Srbiji, kaže se još, pozdravljaju želju Vlade Srbije da se Privredna komora Srbije reformiše, ali to podrazumeva da se PKS prvo kadrovski i tehnički osposobi da pruži kvalitetne usluge privrednicima koji će onda biti spremni da za izvršene usluge odgovarajuće i plate.

„Pre nego što se ovakva unutrašnja reorganizacija PKS ne izvrši, apsurdno je pozivati se na tzv. Austrijski komorski sistem iz prostog razloga što je privreda Austrije mnogo bogatija od srpske privrede koja se po rezultatima poslovanja u 2014. godini nalazi na ivici bankrota. Primera radi, prosečno malo i srednje preduzeće u Austriji ima upisan kapital od 936.477 evra, a prosečno malo i srednje preduzeće u Srbiji upisan kapital od svega 11.240 evra, dakle čak 83 puta manji.

Ovo je razlog zašto firme u Austriji imaju sredstva da finansiraju svoju Privrednu komoru kroz obaveznu članarinu. U Srbiji će ovakav namet biti još samo jedno u nizu parafiskalnih opterećenja privrede kojih i sada ima preko 550, a njegovim uvođenjem se ni na koji način ne garantuje da će PKS biti funkcionalnija i efikasnija organizacija nego do sada“ zaključuje se u saopštenju Mreže.