Пријемни za upis u srednje škole урађен лоше, приватне школе све популарније

Након три уписна круга нешто више од 1700 малих матураната уписало се у државне средње школе, а процењује се да је око 150 ученика уписало приватне средње школе, кажу из крушевачке Школске управе

Резултати пријемног испита најгори су у последњих десет година, посебно из српског језика и књижевности, а због чега је то тако, да ли је реч о „слабијој генерацији “ или је on line школовање дошло на наплату, сазнали смо у разговору са наставником Добривојем Марјановићем, председником Уније синдиката просветних радника Србије

Према подацима Школске управе у Крушевцу од 1895 осмака пријављених за завршни испит у жељене средње школе уписало се 1728 ученика.

– Током полагања пријемног испита није било никавих неправилности. У државне средње школе није се уписало око 150 ученика, од укупног броја пријављених ученика, што значи да су се највероватније определили за приватне средње школе, каснијом анализом видећемо колико је тачно таквих ученика – каже Зоран Асковић, начелник Школске управе.

Омиљена школа малих матураната и ове године је била Медицинска.

– У Медицинској школи су сва места попуњена. Веома је популарна и Економско-трговинска школа, ту су скоро сва места попуњена, као и четворогодишњи профили у Електротехничкој школи.

У Хемијско-технолошкој школи има слободних места на појединим трогодишњим али и четворогодишњим профилма, а највише слободних места је остало у Гимназији, као и прошле године.

– За друштвено-језички смер остала су 34 слободна места, а за природно-математички 24. Прошле године је била слична ситуација са Гимназијом – истиче Асковић.

Иначе, пријемни испит, осмаци су урадили веома лоше, а резултати су најгори у задњих десет година. На републичком нивоу просечан број бодова из српског језика и књижевности је био 7, 60 док је на нивоу Расинског округа износио 7,52.

Из математике је просек на нивоу републике био 8,32, а у Округу 8,33. Најбољи просечан резултат остварен је из изборног предмета, на нивоу републике је био 8,61, а на нивоу округа 8,55.

– Ово је најгори резултат у последњих десетак година, прошле године су ђаци много боље урадили пријемни испит. Резултати у нашем Округу поклапају се са републичким. Најгоре је урађен тест из српског језика, углавном је до сада најслабија просечна оцена била из математике.

Да ли је заказао систем образовања?

Да је више разлога утицало на то да мали матуранти ураде лоше завршни испит сматра наставник Добривоје Марјановић, новоизабрани председник Уније синдиката просветних радника Србије.

– Већ деценијама уназад обрзовање није на првом месту држави, оно је за њу трошак, а не инвестиција, тако да на лоше резултате утиче неадекватно улагање у образовање. Такође, на квалитет наставе утицао је и период пандемије корона вируса, када деца нису похађала наставу непосредно. Ми можемо да се хвалимо дигитализацијом и on line системима, али процес учења у школи ништа не може да замени. Иако су мали матуранти били распуштени раније, и на њих је на неки начин утицао напрасни прекид школске године, који се догодио првог јуна – сматра Марјановић.

Тест из српског језика најгоре је урађен, а велики број питања из књижевности која су захтевала функционалну писмености и логичко размишљање, ђацима су задала муке.

– Основци су потпуно подбацили на завршном из српског језика где је просечни резултат био знатно испод просека. Читалачке навике и функционална писменост ученика је на незавидном нивоу.

Праг за упис у крушевачке средње школе због лоше урађеног испита је пао, али упркос томе све је више непопуњених места. Ђаци се све више интересују и за приватне средње школе, а како смо успели да сазнамо, у нашем граду постоје две овакве.

– Ми имамо више понуда школе него деце. Депопулација и смањење броја ђака у целој земиљи је проблем који није од јуче. У Крушевцу деца уписују прватне средње школе јер их је лакше уписати и завршити. Дешава се да деца са довољним и добрим успехом уписују здравствене профиле у приватним школама, а знамо сви да у државном систему то није могуће, јер за скоро све профиле у Медицинској школи треба скоро максималан број поена. Оно што забрињава је што Гимназија већ другу или трећу годину не уписује довољан број ђака. Праг знања за друштвено-језички и природно-математички није задовољавајући и драстично се смањио. Интересантно је да у другим градовима у Србији то није случај, тако да ми из Крушевца треба да се запитамо због чега је то код нас тако – наводи Марјановић.

Млади избегавају и педагошке факултете

На Физичком факултету Универзитета у Београду на смеру Општа физика, пријављен је само један бруцош на 25 места. На Филолошком факултету у Београду, најугроженији је српски језик и књижевност, на који се ове године пријавило само 34 кандидата, на планираних 100 места. На Математичком факултету у Београду, на смеру Општа математика, пријављено 135 кандидата, а број планираних места је чак 250. Да ова поражавајућа статистика озбиљно угрожава образовни систем сматра Добривоје Марјановић, председник УСПРС-а.
– Најбољи ђаци се не опредељују за ове позиве, а ови факултети нису ни мало лаки, потребно је пуно труда, улагања, деца одлазе у друге градове да живе и да студирају, све је то трошак, и на крају када заврше мастер студије, које су обавезне за рад у просвети, или не могу да нађу посао, или кад дођу до њега, плата им је испод републичког нивоа. Ова појава забринула је и универзитете, јер наставници више неће имати тамо коме да предају.
Горући проблем, недостатка кадрова посебно из природно-математичких предмета држава је решила „повлачењем“ пензионисаних професора назад у радни однос.

– Пензионисаним професорима то одговара јер је просечна пензија наставника који је провео 40 година у образовању нешто преко 40 хиљада. То је поражавајуће, како онда привући младе да се баве просветом кад их очекује неизвесна будућност? – запитан је Марјановић.

Marija Janković