Prijemni za upis u srednje škole urađen loše, privatne škole sve popularnije

Nakon tri upisna kruga nešto više od 1700 malih maturanata upisalo se u državne srednje škole, a procenjuje se da je oko 150 učenika upisalo privatne srednje škole, kažu iz kruševačke Školske uprave

Rezultati prijemnog ispita najgori su u poslednjih deset godina, posebno iz srpskog jezika i književnosti, a zbog čega je to tako, da li je reč o „slabijoj generaciji “ ili je on line školovanje došlo na naplatu, saznali smo u razgovoru sa nastavnikom Dobrivojem Marjanovićem, predsednikom Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Prema podacima Školske uprave u Kruševcu od 1895 osmaka prijavljenih za završni ispit u željene srednje škole upisalo se 1728 učenika.

– Tokom polaganja prijemnog ispita nije bilo nikavih nepravilnosti. U državne srednje škole nije se upisalo oko 150 učenika, od ukupnog broja prijavljenih učenika, što znači da su se najverovatnije opredelili za privatne srednje škole, kasnijom analizom videćemo koliko je tačno takvih učenika – kaže Zoran Asković, načelnik Školske uprave.

Omiljena škola malih maturanata i ove godine je bila Medicinska.

– U Medicinskoj školi su sva mesta popunjena. Veoma je popularna i Ekonomsko-trgovinska škola, tu su skoro sva mesta popunjena, kao i četvorogodišnji profili u Elektrotehničkoj školi.

U Hemijsko-tehnološkoj školi ima slobodnih mesta na pojedinim trogodišnjim ali i četvorogodišnjim profilma, a najviše slobodnih mesta je ostalo u Gimnaziji, kao i prošle godine.

– Za društveno-jezički smer ostala su 34 slobodna mesta, a za prirodno-matematički 24. Prošle godine je bila slična situacija sa Gimnazijom – ističe Asković.

Inače, prijemni ispit, osmaci su uradili veoma loše, a rezultati su najgori u zadnjih deset godina. Na republičkom nivou prosečan broj bodova iz srpskog jezika i književnosti je bio 7, 60 dok je na nivou Rasinskog okruga iznosio 7,52.

Iz matematike je prosek na nivou republike bio 8,32, a u Okrugu 8,33. Najbolji prosečan rezultat ostvaren je iz izbornog predmeta, na nivou republike je bio 8,61, a na nivou okruga 8,55.

– Ovo je najgori rezultat u poslednjih desetak godina, prošle godine su đaci mnogo bolje uradili prijemni ispit. Rezultati u našem Okrugu poklapaju se sa republičkim. Najgore je urađen test iz srpskog jezika, uglavnom je do sada najslabija prosečna ocena bila iz matematike.

Da li je zakazao sistem obrazovanja?

Da je više razloga uticalo na to da mali maturanti urade loše završni ispit smatra nastavnik Dobrivoje Marjanović, novoizabrani predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– Već decenijama unazad obrzovanje nije na prvom mestu državi, ono je za nju trošak, a ne investicija, tako da na loše rezultate utiče neadekvatno ulaganje u obrazovanje. Takođe, na kvalitet nastave uticao je i period pandemije korona virusa, kada deca nisu pohađala nastavu neposredno. Mi možemo da se hvalimo digitalizacijom i on line sistemima, ali proces učenja u školi ništa ne može da zameni. Iako su mali maturanti bili raspušteni ranije, i na njih je na neki način uticao naprasni prekid školske godine, koji se dogodio prvog juna – smatra Marjanović.

Test iz srpskog jezika najgore je urađen, a veliki broj pitanja iz književnosti koja su zahtevala funkcionalnu pismenosti i logičko razmišljanje, đacima su zadala muke.

– Osnovci su potpuno podbacili na završnom iz srpskog jezika gde je prosečni rezultat bio znatno ispod proseka. Čitalačke navike i funkcionalna pismenost učenika je na nezavidnom nivou.

Prag za upis u kruševačke srednje škole zbog loše urađenog ispita je pao, ali uprkos tome sve je više nepopunjenih mesta. Đaci se sve više interesuju i za privatne srednje škole, a kako smo uspeli da saznamo, u našem gradu postoje dve ovakve.

– Mi imamo više ponuda škole nego dece. Depopulacija i smanjenje broja đaka u celoj zemilji je problem koji nije od juče. U Kruševcu deca upisuju prvatne srednje škole jer ih je lakše upisati i završiti. Dešava se da deca sa dovoljnim i dobrim uspehom upisuju zdravstvene profile u privatnim školama, a znamo svi da u državnom sistemu to nije moguće, jer za skoro sve profile u Medicinskoj školi treba skoro maksimalan broj poena. Ono što zabrinjava je što Gimnazija već drugu ili treću godinu ne upisuje dovoljan broj đaka. Prag znanja za društveno-jezički i prirodno-matematički nije zadovoljavajući i drastično se smanjio. Interesantno je da u drugim gradovima u Srbiji to nije slučaj, tako da mi iz Kruševca treba da se zapitamo zbog čega je to kod nas tako – navodi Marjanović.

Mladi izbegavaju i pedagoške fakultete

Na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Opšta fizika, prijavljen je samo jedan brucoš na 25 mesta. Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250. Da ova poražavajuća statistika ozbiljno ugrožava obrazovni sistem smatra Dobrivoje Marjanović, predsednik USPRS-a.
– Najbolji đaci se ne opredeljuju za ove pozive, a ovi fakulteti nisu ni malo laki, potrebno je puno truda, ulaganja, deca odlaze u druge gradove da žive i da studiraju, sve je to trošak, i na kraju kada završe master studije, koje su obavezne za rad u prosveti, ili ne mogu da nađu posao, ili kad dođu do njega, plata im je ispod republičkog nivoa. Ova pojava zabrinula je i univerzitete, jer nastavnici više neće imati tamo kome da predaju.
Gorući problem, nedostatka kadrova posebno iz prirodno-matematičkih predmeta država je rešila „povlačenjem“ penzionisanih profesora nazad u radni odnos.

– Penzionisanim profesorima to odgovara jer je prosečna penzija nastavnika koji je proveo 40 godina u obrazovanju nešto preko 40 hiljada. To je poražavajuće, kako onda privući mlade da se bave prosvetom kad ih očekuje neizvesna budućnost? – zapitan je Marjanović.

Marija Janković