+381 64 812 51 81
Naslovna » Politika » Pregovori između Beograda i Prištine iz ženske perspektive – Zaključci i preporuke

Pregovori između Beograda i Prištine iz ženske perspektive – Zaključci i preporuke

Ovaj tekst je rezultat saradnje Organizacije žena (Kosovske) Mitrovice za ljudska prava  i Udruženja žena Peščanik iz Kruševca na povećanju uloge žena u procesu Evropskih integracija i u pregovorima između Beograda i Prištine.

Saradnja je nastala u okviru programa zagovaranja za primenu standarda Evropske unije u zemljama Zapadnog Balkana, koji realizuje švedska Fondacija za mir i rodnu ravnopravnost, Kvinna till Kvinna.

U njegovu izradu, sugestijama i konkretnim predlozima, neposredno i / ili posredno kao učesnice i učesnici određenih aktivnosti realizovanih u periodu od avgusta 2017. do danas, bili su uključeni  i aktivistkinje i aktivisti drugih nevladinih organizacija i ženskih mreža u Srbiji i na Kosovu.

Pregovori Beograda i Prištine

Pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije u Briselu, ulaze u završnu fazu, koja treba da bude okončana postizanjem pravno obavezujućeg Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, najkasnije sledeće godine. Pored tehničkih sporazuma nastalih tokom dijaloga, i uz Briselski sporazum iz 2013., Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa treba da omogući rešavanje svih preostalih otvorenih pitanja, uključujući i međusobno obećanje da Srbija i Kosovo neće jedno drugo blokirati na putu ka EU. U novoj Strategiji proširenja i pojačanog angažmana EU na Zapadnom Balkanu, ovaj Sporazum naveden je kao najhitniji uslov svih uslova od koga zavisi proces evrointegracija i Srbije i Kosova: reč hitno se u tekstu Strategije koristi ukupno četiri puta, od toga tri puta u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

Međutim, potpisivanje Sporazuma treba tek da stvori preduslove za pomirenje dva naroda, a to će nužno biti mnogo duži i teži proces od parafiranja teksta Sporazuma. Trenutna situacija daje malo razloga za nadu: u Srbiji Vlada i Predsednik vode unutrašnji dijalog o Kosovu koji, uz brojne nedostatke i ograničenja, ne može da odgovori na potrebe društva; na Kosovu ne postoji nikakav zvanični proces u ovom smislu, sem aktivnosti pojedinih organizacija građanskog društva. Najskorija dešavanja, uključujući ubistvo Olivera Ivanovića, otkazivanje utakmice juniorskih rukometašica Srbije i Kosova, kao i hapšenje Marka Đurića u Mitrovici tokom održavanja okruglog stola o unutrašnjem dijalogu, svedoče o tome da je do pomirenja dugačak put.

Kada je reč o učešću i zastupljenosti zainteresovanih strana, žene su sistematski isključene iz zvaničnog procesa dijaloga i izgradnje mira i kao učesnice, i kao tema pregovora, i kao deo javnosti.

Žene kao učesnice pregovora

Nakon odlaska Edite Tahiri iz Pregovaračkog tima Prištine, trenutno jedina žena uključena u dijalog u zvaničnom kapacitetu jeste Federika Mogerini ispred EU. Iako je uključenje žena u procese izgradnje mira i međunarodna obaveza u skladu sa UN SC Rezolucijom 1325 Žene, mir i bezbednost, žene iz Srbije i Kosova nisu prisutne za pregovaračkim stolom. (Ovo je ujedno ogroman problem i na globalnom nivou, sa svega 4% žena u pregovaračkim timovima i svega 2% potpisa žena na mirovnim sporazumima.)

Utisak je da nema adekvatnog mehanizma niti političke volje za uključivanje žena. Vlada Srbije je organizovala 15 okruglih stolova o unutrašnjem dijalogu, na kojima su učestvovali predstavnici sportskih udruženja, akademici, predstavnici bezbednosnog sektora, Srbi sa severa Kosova – ne i ženske organizacije. Štaviše, kada ženske organizacije samoinicijativno realizuju aktivnosti usmerene u pravcu pomirenja, predstavnici javnih vlasti ne žele da u njima učestvuju (u nekim slučajevima čak i aktivno radeći na tome da spreče da do razgovora Srpkinja i Albanki uopšte dođe), što je bio jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima smo se i mi susrele prilikom organizovanja aktivnosti. Na primer, na poziv za učešće na javnoj diskusiji, novembra 2017. i na okruglom stolu u Kruševcu, marta 2018., u Ministarstvu za evropske integracije i Pregovaračkog tima Srbije kazali su da su u predloženim terminima zauzeti dok Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nisu ni odgovorili. Ni u Mitrovici na okruglom stolu, decembra 2017., nacionalni i EU zvaničnici nisu se pojavili, uprkos pozivima.   

Žene kao tema pregovora

Pregovori Beograda i Prištine vodili su se o registarskim tablicama, energetici, telekomunikacijama, policiji i pravosuđu, slobodi kretanja, itd. Žene civilne žrtve rata vođenog na Kosovu, žrtve seksualnog nasilja, nisu predmet pregovora. Žene u regionu Mitrovica smatraju da pregovarački timovi ne prepoznaju i ne pokreću pitanja koja su od direktnog interesa za građanke i njihov svakodnevni život, kao što je pitanje izdavanja i dobijanja ličnih dokumenata, obrazovanja i zapošljavanja, bezbednosti. U poslednjem redovnom izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju o rezultatima pregovora u periodu od aprila do marta 2017., koji ima 32 strane, žene su spomenute 3 puta, dva puta kao žrtve (prevara i pokušaj silovanja), dok je treći put to učinjeno navođenjem imena premijerke Srbije, Ane Brnabić, kao učesnice međudržavnog sastanka. Inače, aktivnost 3.4. u poglavlju II Nacionalnog akcionog plana Srbije za primenu Rezolucije 1325, Prevencija, glasi: „Ugrađivanje rodne perspektive i uključivanje većeg broja žena u informisanje i u dijalog između Beograda i Prištine”, dok se kao njen nosilac navodi Kancelarija za Kosovo i Metohiju, čiji vodeći tim čini 9 muškaraca i jedna žena.  

Građani i građanke se u odnosima Beograda i Prištine ne retko svode na sredstvo u odbrani nacionalnih interesa jedne i druge strane. Poslednji ovakav slučaj desio se kada je u martu ove godine otkazana kvalifikaciona utakmica juniorskih ženskih reprezentacija Srbije i Kosova u rukometu, zbog, prema navodima iz policije, pretnji po javnu bezbednost od strane ekstremnih desnih grupa. Rukometašice su devojčice ratnih i posleratnih generacija, rođene 1998. godine i kasnije, i ovo je verovatno bila jedina i retka prilika gde su mogle da se upoznaju i susretnu. Sa druge strane, u okviru Berlinskog procesa na samitu u Beču 2015, lideri zemalja Zapadnog Balkana odigrali su prijateljsku fudbalsku utakmicu protiv tima EU. Utakmica je odigrana bez incidenata i uz veliku medijsku pokrivenost, linijski sudija bio je ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, dok je u ekipi Zapadnog Balkana igrao sadašnji Predsednik Kosova Hašim Tači.

Žene kao deo javnosti

Informacije o dogovorima Prištine i Beograda i rezultatima njihove primene koje dospevaju u javnost često su veoma šture i uvek predstavljene kao igra nultog zbira gde jedna strana dobija a druga gubi. Čak i kada detaljnije informacije postoje, one nisu lako dostupne i razumljive, već se nalaze pohranjene na sajtovima nadležnih državnih organa i u izveštajima koji nisu lako razumljivi. „Čujemo i gledamo na televiziji da se zvaničnici Srbije i Kosova susreću, da razgovaraju ali ne znamo o čemu i kakav je sadržaj tih razgovora, da li su postigniti neki dogovori i koji“, (učesnica okruglog stola, Kruševac 22. marta 2018). Smatramo da bi bilo korisno uraditi istraživanja koja bi pokazala koliko su građani i građanke informisani, kao i na koji način bi želeli da budu informisani o pregovorima. Približavanje tema EU integracija i pregovora između Beograda i Prištine najširoj javnosti, kako organizovanjem aktivosti od strane državne i lokalnih uprava sa tom temom, tako i uključivanjem i prihvatanjem inicijativa i uzimanjem u obzir iskustva nevladinih organizacija, posebno ženskih – van zvaničnih političkih struktura možda i najaktivnijih na tom polju – veoma je važno za demokratičnost i participativnost oba procesa.

Ženske organizacije bile su  i danas su među najposvećenijim zagovornicima mira, osuđivale su nasilje i sukobe i dizale glas protiv nacionalizma i šovinizma na prostoru bivše Jugoslavije suprotstavljajući se zagovornicima sile kao načina rešavanja konflikata. Njihovo i odsustvo njihovih prioriteta i inicijativa u pregovorima, postignute dogovore čini jednostranim i nedovoljno utemeljenim u realnosti i, sasvim sigurno, neodrživim u budućnosti. Tim pre što nacionalistička retorika na prostoru Zapadnog Balkana nije prestala, a širenje straha, urušavanje ljudskih prava i napadi na alktivistkinje (i aktiviste) civilnog sektora i dalje je veoma prisutno.

Preporuke:

  • Da bi bilo kakav postignuti sporazum o normalizaciji odnosa bio održiv i primenjiv, Vlade Kosova i Srbije, kao i tela nadležna za koordinaciju dijaloga, moraju uključiti građanke i ženske organizacije u sve faze ovog procesa – od konsultacija na lokalnom i nacionalnom nivou, za pregovaračkim stolom i u toku primene sporazuma.
  • Beograd i Priština moraju na objektivan, pravovremen i tačan način da izveštavaju širu javnost o toku i rezultatima dijaloga, kroz široko dostupne kanale i medije.
  • Ženske organizacije Kosova i Srbije, kroz oslanjanje na već uspostavljene mreže i mehanizme saradnje, treba da se dodatno povežu radi efikasnije razmene informacija i boljih efekata zajedničkog javnog zagovaranja.
  • Okupiti neformalne grupe (eng. caucus) u parlamentima Srbije i Kosova, Prijateljice dijaloga, koju bi činile narodne poslanice zainteresovane za sprovođenje parlamentarnog nadzora Briselskog dijaloga i svih dogovora postighnutih u okviru njega, uključujući i zahteve da se na agendu pregovora uključe i teme od značaja za žene.
  • Ženske organizacije treba da oforme grupe za pritisak, sastavljene od predstavnica i aktivistkinja na lokalnim i nacionalnim nivoima, koje bi kroz bottom-up pristup zagovarale ka svim nivoima vlasti šire učešće žena i stavljanje tema od značaja za žene na agendu dijaloga Beograda i Prištine.
  • Evropska Unija i zvanični Brisel treba da insistiraju da obe strane u pregovorima uključe žene i njihove predstavnice u dijalog, kao i da na agendu dijaloga postave pitanja od značaja za žene, u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama na osnovu ratifikovanih dokumenata i dobrim praksama EU.
  • Obezbediti punu primenu zakona, na Kosovu i u Srbiji, kojiima se unapređuje položaj žena i rodna ravnopravnost i povećati broj ežna na mestima odlučivanja i tako posredno uticati i na povećanje broja žena koje učestvuju u procesima izgradnje mira.
  • EU, vlade članica Unije i njihova predstavništva na Kosovu i u Srbiji treba da podrže, znatno više nego do sada,  ženske NVO i inicijative osnivanjem posebnih linija podrške u okviru postojećih ili osnivanjem novih fondova i tako doprinesu jačanju njihovih kapaciteta za nadzor, zagovaranje i direktno uključivanje u proces evropskih integracija i pregovore između Beograda i Prištine.     
Ovaj tekst je rezultat saradnje Organizacije žena (Kosovske) Mitrovice za ljudska prava  i Udruženja žena Peščanik iz Kruševca na povećanju uloge žena u procesu Evropskih integracija i u pregovorima između Beograda i Prištine. Saradnja je nastala u okviru programa zagovaranja za primenu standarda Evropske unije u zemljama Zapadnog Balkana, koji realizuje švedska Fondacija za mir i rodnu ravnopravnost, Kvinna till Kvinna. U njegovu izradu, sugestijama i konkretnim predlozima, neposredno i / ili posredno kao učesnice i učesnici određenih aktivnosti realizovanih u periodu od avgusta 2017. do danas, bili su uključeni  i aktivistkinje i aktivisti drugih nevladinih organizacija i ženskih mreža…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Do Časnog krsta u Beloj Vodi prvi stigao Dušan

U već tradicionalnom, devetnaestom po redu  nadmetanju za Časni krst u Beloj Vodi,  učestvovao je 121 plivač, a ovogodišnji pobednik ...

Aljoša prvi do Bogoljavljenskog krsta u Šavranu

Pobednik osmog Viteškog nadmetanja za časni krst  u Šavranu,  i ove godine bio  je Aljoša Tomašević, šesnaestogodišnji Kruševljanin Na već ...

U akciji „Mame za decu“ darivano šezdesetak mališana

Akcija „Mame za decu“ koju je nedavno, povodom novogodišnjih i božićnih praznika pokrenula Kruševljanka Aleksandra Džamić, potvrdila je da su ...

Raste broj obolelih od raspiratornih infekcija 

Na području Rasinskog okruga još uvek nema potvrđenih slučajeva obolevanja od virusa gripa. Povećan je broj pacijenaata sa respiratornim infekcijama, ...

Pojačana kontrola jaja od 28. januara

Veterinarska inspekcija će od 28. januara krenuti sa pojačanom kontrolom konzumnih jaja u objektima za promet na malo i zelenim ...